Завет Савиндана и дух (псеудо-)монархизма

27. јануар 2013. / Коментар

Данашњим поборницима србофобије, свих боја и фела, велики трн у оку представља светао лик Светог Саве као србски архетип и србско националистичко оваплоћење. Он је „вучји светац, вучјег народа“, богоугодни Србин који, живећи вечно, заступа свој род пред престолом Творца. Он је усмеритељ србске културе, утемељивач народне цркве и немањићке народне династије као јемства истинског србског домаћинског поретка и народне држве. А у контексту тога, управо пред овогодишњи Савиндан, поводом преноса посмртних остатака Краља Петра II у отаџбину, у жижу медијских шпекулација поново је дошла идеја о обнови монархије у Србији, уз нови талас самопромоције недостојног и такозваног престолонаследника, краљевог сина.

„Данашњи полуинтелигенат, данашња незналица, који се диви трамвају јер иде сам од себе, а не са штапом као његова баба, мисли да у средњовековној држави, у једном животу који је завршен пре седамсто година, нема ничега сем мрака, не може бити ничег ванредног и дубоког, достојног размишљања и људског ума“ – писао је Црњански, разобличавајући деструктиван дух ондашње „србске“ псеудоелите, која је својом све агресивнијом атеизацијом друштва утирала пут будућoj комунистичкој окупацији.

И данашњим поборницима србофобије, свих боја и фела, велики трн у оку представља светао лик Светог Саве као србски архетип и србско националистичко оваплоћење. Он је „вучји светац, вучјег народа“, богоугодни Србин који, живећи вечно, заступа свој род пред престолом Творца. Он је усмеритељ србске културе, утемељивач народне цркве и немањићке народне династије као јемства истинског србског домаћинског поретка и народне држве. А у контексту тога, управо пред овогодишњи Савиндан, поводом преноса посмртних остатака Краља Петра II у отаџбину, у жижу медијских шпекулација поново је дошла идеја о обнови монархије у Србији, уз нови талас самопромоције недостојног и такозваног престолонаследника, краљевог сина. Он као шарлатан и оруђе у антисрбским рукама, заједно са традиционалним клишеом ванзаветног псеудомонархизма, у виду усмерења на западне „савезнике“, сушта је супротност истинском србском поретку, узорним србским владарима из прошлости, као и самом светосавском духу.

Насупрот томе, трагични и мученички лик његовог оца Краља, подстиче нас пре свега на созерцавање неумрлих синова нације, који су у страдалним временима Другог светског рата полагали живот свој за Србство, умирући са његовим именом на уснама. Такви хероји за нас су оличење истинског домаћинског поретка, чији архетип не подразумева тежњу за безусловним стварањем било каквог вида монархије. Јер србски домаћински поредак иште Вожда, али не у миљеу демократско-паралемтаристичког ругла и недостојних претендената. Србски домаћински поредак заснован је на принципу ауторитета, народне слободе, социјалне правде и сталешке саборности, у складу са идејом Светосавља као православног Хришћанства србског стила и искуства.

Нека би дао Бог да у духу ове идеје, а молитвама Светог оца нашег Саве, народ србски устане, покаје се, усправи и поново засија старим сјајем, ослободи своје отачаство и устроји га по светосавској мери!