Дело Светог императора

07. октобар 2013. / Коментар

Хришћанска слобода извојевана крстом и мачем

Константинов крст, који чини део знамена Србске Акције, упућује нас и на борбену нит православне вере, насушно потребну у данашњем времену кривитворења и разводњавања Христове Истине, а која представља срж наше идеологије.

Протекла недеља, која је на духовном плану обележена Централном прославом 1700. годишњице Миланског едикта, засигурно је подстакла многе православне Србе на созерцавање лика и дела најпознатијег Нишлије – Светог равноапостолног Цара Константина. И у јавности, овај значајан догађај заузео је централно место, с обиром на његов све-православни, односно међународни карактер. Његов посебан квалитет свакако  представља чињеница да је упркос вишегодишњим најавама, остао у оквирима православне Цркве, без примеса оних идеја које је авва Јустин Ћелијски назвао – свејерес екуменизма.  Али  лоша страна ове манифестације, била је (свакако очекивана) тенденција од стране медија, системских политичара, па и самих организатора, да се читав догађај стави у оквире посебних, за Систем прихватљивих димензија и флоскула.

Наиме, треба рећи да насупрот често форсираним, „политички коректним“ крилатицама, које су присутне и овим поводом, а заснивају се на појмовима „толеранције“ и „мира у свету“, Константиново дело – хришћанска слобода, извојевано је нешто другачијим методом, који је актуелан нарочито данас, у епохи светске доминације удружених наследника талмудских христомрзаца и разних врста духовних потомака Јулијана Отпадника, као Константиновог синовца и римског псеудо-императора који се у своје време обновом Соломоновог храма, ставио на страну Јевреја у борби против Хришћанства, одбацивши свето дело свог стрица. Данашњи антихришћански политичари пост-хришћанског света, као и разне врсте „вукова у јагњећој кожи“, као и отворених богобораца, јесу свесни или несвесни саборци циониста против Хришћанства. А нарочито против истинског православно-хришћанског духа, чији је исповедник био и равноапостолни цар Константин, као и сви светитељи кроз историју, а међу њима и наши србски.

О поменутом Константиновом методу борбе за хришћанску слободу, сведочи и повест о његовом крсту, познатом под називом – Христов монограм. Под њиме су цареви војници, с помоћу Божијом, извојевали победу у бици код Милвијског моста 312. године, над вишеструко бројнијом војском тиранина Максенција.  Пред борбу, када Константин беше у бризи и сумњи у свој успех услед вишеструке бројчане надмоћи противника, јави му се по дану пресјајни крст на небу, и на крсту стајаше написано: „Овим побеђуј“. Цар удивљен овим виђењем, нареди да се скује велики крст (Христов монограм), сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста и мача задобио је победу у бици, и потом издао знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана, што је представљало назначење предстојеће хришћанске победе у Римској империји, крштења Европе и стврања блиставе хришћанске цивилизације, чија се пуноћа остварила под окриљем православног Византа.

Стога нас Константинов крст, који чини део знамена Србске Акције, упућује и на борбену нит православне вере, насушно потребну у данашњем времену кривитворења и разводњавања Христове Истине, а која представља срж наше идеологије.