Слава Учитељу!

23. април 2014. / Блог

На данашњи дан, навршава се 69 година од погибије Димитрија Љотића, великог следбеника, исповедника и учитеља Србске идеје у протеклом столећу, чије су идеје и дела велики узор прегнућу нашег Покрета. За Светог владику Николаја, Димитрије Љотић је био „политичар са крстом“ и „идеолог, светски, широке душе; лав у храбрости а jагње у кроткости“. Клеветан и прогањан од стране свих непријатеља србског народа, био је и биће узор и инспирација свим србским националистима који увиђају истину да је духовни препород појединца и заједнице предуслов сваког другог преображаја.

У спомен на бесмртног Учитеља, осврнућемо се на блиставе и увек актуелне мисли његовог саборца и следбеника – Димитрија Најдановића, који је указао на чињеницу о неминовном доласку епохе у којој ће тријумфовати идеја и мисао Димитрија Љотића:

Прођу десетлећа, па и столећа, док се једном народу не дарује великан. Тако се десило и народу нашем. После славних победа кроз величанствене жртве најбољих и најјуначкијих синова доживео је он величину, сјај, мир. Но баш у том миру почела је гангрена распада. На свим плановима. Онда су дошли удари који су дубоко растројили строј. Народна кошница растурена у прашину. У том се најтрагичнијем часу јавља геније Димитрије Љотић. Он својом многоструком делатношћу преображује растројство у устројству нације, васпоставља принципе постојања, пробија беспуће у пут. Његовим умом усређује се народни ум, у срцу му се огледа срце народа, смршена нит мисије, сада мисија као спасења, налази се и размрсује. Он не даје само мисли као норме нове народне револуције, већ их он сам, у највишој мери, и остварује у себи. Преко десет година интезивног живота кроз борбу и учитељевање, Димитрије Љотић је утро пут своме учењу и нашао одлучне следбенике. Једног му се дана ваљало растати од овог света. Он је давно био спреман на то, уверен да за собом не оставља само „семе у одиву“, већ стамени храст, корена дубоких, грана високих, стасао да одоли свим бурама. Што је најважније, он је у гроб однео само земаљске траље и дроње, црвљиво и распадљиво тело. Оно што је вечно оставио је народу своме: идеални лик нације, устројене енергије, сређено хтење. Свој ум, своје срце, своју вољу генија - великана као образац будућега живота свога народа оставио је.

Ако је Освалд Шпенглер пророковао да ће идући миленијум (хиљаду година) припадати Русији Достојевског, може се рећи да ће будући векови на отачаственом тлу припадати Димитрију Љотићу. Односно, његовој мисли и носиоцима исте. А то значи Христу Господу који из дана у дан лик Димитрија Љотића чини светлијим, топлијим и милијим.