Олуја – 19 година после

05. август 2014. / Активности

Наш проблем и наша највећа брига јесте данашњи србски народ који је поражавајуће огрезао у забораву, себичности и безосећајности. Заиста је тешко поверовати шта нам се догађа! Зато смо осуђени на нове поразе, ако се нешто из корена не промени. Зато се „Олуја“ наставља, а наставили су је сами Срби. Докле ће трајати, само од нас зависи. Зависи од нашег избора – од тога да ли ће млади Срби бити малодушни и незаинтересовани или ће пак бити духом јаки и истрајавати у националном одушевљењу и свести о окупираној РСК која мора бити ослобођена!

Вара се свако ко мисли да је злочиначка и кукавичка акција усташког накота и њихових НАТО покровитеља, завршена тада, тог крвавог августа 1995. Она траје све до данас, у континуитету, непрекидно. Наставили су је они који су је и започели, што не треба да чуди. Међутим, још ревносније су јој својом пасивношћу и заборавом допринели многи Срби, често баш они чији дедови, родитељи и рођаци почивају у небројеним усташким јамама. И готово да се ништа није променило од оног дана када је пала Крајина, када се у центру србске престонице окупило једва пар стотина људи којима није било свеједно, док је већина равнодушно и незаинтересовано седела у кафанама и кафићима, уз осмехе и гласну музику. Сетимо се, колико су само пута многи од Срба своју напаћену браћу и сестре, који су спас од усташке каме потражили у материнском загрљају своје Мајке Србије, дочекивали уз неразумевање, хладноћу, па чак и увреде!

И данас, после дугих 19 година, колико је ових наших страдалника и даље по избегличким центрима, изнајмљеним шупама и вешерницама, заборављено и гладно – гладно изнад свега братске саосећајности и макар које топле речи? За све Србе огрезле у мазохистичком самооптуживању за сва зла овога света, а који балаве за тзв. „евро-интеграцијама“, ови наши страдалници су само колатерална штета у војним акцијама савремених хрватских „добрих суседа“ и „партнера“ владајућег режима, који за разлику од намучене Србадије, заслужују и добијају и осмехе и разумевање и извињење. Но, од србофобног режима, који привилегује Хрвате, Шиптаре и Цигане, а дискриминише Србе, више нас ништа не чуди, нити очекујемо ишта друго до исти третман Србства као што би га пружио ма који усташки, исламистички или ционистички фактор.

Међутим, наш проблем и наша брига јесте србски народ који је поражавајуће огрезао у забораву, себичности и безосећајности. Јер, како је иначе могуће да, упркос свему, данашњи Срби могу да летују у новој НДХ, да уживају у песмама хрватских музичара, прате читаву плејаду хрватских серија и филмова, и шире круг својих хрватских пријатеља?!

Заиста је тешко поверовати шта нам се догађа! Зато смо осуђени на нове поразе, ако се нешто из корена не промени. Зато се „Олуја“ наставља, а наставили су је сами Срби. Докле ће трајати, само од нас зависи. Зависи од нашег избора – од тога да ли ће млади Срби бити малодушни и незаинтересовани или ће пак бити духом јаки и истрајавати у националном одушевљењу и свести о окупираној Републици Србској Крајини која мора бити ослобођена!

Стога, у знак сећања на трагичне догађаје који су се догодили пре 19 година, а на известан начин трају до данас, сећајући се режимске издаје и страдања крајишких Срба, активисти Србске Акције и овог августа поновили су акцију под називом „Олуја – злочин који траје / Ако болујете од заборава, летујте у Хрватској“.

Догодине у Книну!

Подвиг и борба!