Слава Руском корпусу!

16. октобар 2014. / Коментар

Поводом 70 година од комунистичке окупације Београда

У данима када издајнички режим у Србији на таласу традиционалне привржености србског народа према Русији, настоји да ревитализује злокобне комунистичке празнике кроз организацију Војне параде у част 70 година наводног ослобођења Београда, сматрамо да је србска националистичка дужност разобличавање таквих антисрбских политичко-историјских манипулација, чији виновници поистовећују совјетофилију са љубављу према Русији, те прелазак из једне окупације у другу називају ослобођењем. Сходно томе, активисти Србске Акције молитвено су походили спомен-костурницу припадника Руске народне самоодбране (Русское народное ополчение), која се налази на београдском Новом гробљу.

Реч је о руској емигрантској националистичкој организацији која је окупљала елитне царске официре који се нису мирили са бољшевичком окупацијом Русије. Основана је 1934. године у Београду од стране генерала Михаила Фјодоровича Скородумова, потоњег оснивача Руског заштитног корпуса (Русский охранный корпус) као војске белих руских емиграната у Србији, који су се борили против комунистичке куге, заједнички са србским националним јединицама владе ђенерала Недића. Чланови РНО били су језгро Руског заштитног корпуса, а идеологија ове организације била је идејни стуб руске антикомунистичке војске у Србији. Стога је и крстолики знамен Руског заштитног корпуса из 1941. у основи био знамен РНО из 1934. године (овај крстолики знамен са натписом „За веру, цара и отачаство“, краси и величанствени споменик руским војницима страдалим у Првом светском рату, који се налази такође на београдском Новом гробљу, а иза чијег подизања стоји управо генерал Скородумов).

Руски заштитни корпус (као и Руску ослободилачку армију и друге тадашње руске националне формације) истичемо као симбол истинске Руске идеје, насупрот њеном совјетофилском псеудоруском кривотворењу, и насупрот пиру демо(но)кратских мондијалистичких власти које систематски уништавају Војску Србије и урушавају безбедност народа, чега смо били сведоци и у уторак у Београду.

Русија и „ослобођење“

Без обзира на јасну економску рачуницу власти Руске Федерације (на чији карактер и однос према Србији смо се осврнули у неколико коментара током протеклих месеци), тужна је чињеница што оне пружају подршку овдашњем издајничком евроунијатском и проамеричком режиму. С друге стране, Србији јесте нужан ослонац на Русију (чак и овакву каква је данас), али не по цену усвајања аномалија данашње Руске Федерације и комунистичких чинилаца њеног наслеђа. Ипак, историја србско-руских спона је довољно богата да се може наћи прегршт исправних повода за манифестацију блискости србског и руског народа, без величања комунистичких злочина и комунистичке окупације.

Бољшевички празници, њихови датуми, њихове светиње и њихово наслеђе нас не обавезују, па чак иако је то данас патриотски популарно због љубави према Русији и руском народу. Јер ми знамо да истинска русофилија није исто што и совјетофилија или „русијанофилија“, као што и СССР није Русија већ бољшевичка окупација Русије. Наиме, права русофилија јесте љубав према идеалима истинске – царске и православне Русије. Дакле, нас не занимају победе наших душмана, њихови дани устанка и дани победа, као ни сви остали њихови митови. Видели смо их на делу. И њих и њихова Пасја гробља, Голе отоке, масовне гробнице стрељаних родољуба, тамнице у којима су чамили најбољи синови србског народа. Све је то наслеђе њиховог 27. марта, њиховог 7. јула, 9. маја и 20. октобра.

Комунизам је у Србији довољно дуго сејао смрт – како духовну тако и физичку. Међутим, онима који данас чезну за величањем комунистичких злочинаца још увек није доста смрти и разарања. Титоисти и данас прижељкују стрељачке водове и мрачне ћелије за србске патриоте. И када се већ поново покреће питање Другог светског рата, треба рећи и то да је немачку окупацију заменила комунистичка окупација, која је у многим сегментима била тежа и страшнија од немачке. Ту комунистичку окупацију данас је заменила окупаторска чизма НАТО пакта, Европске уније и њихових домаћих слугу. Сви ми који желимо слободну Србију не можемо да се миримо са окупаторима нити да њихове датуме прихватамо за своје празнике, као што за своје главаре не можемо да признајемо агенте СССР-а, Лондона или Брисела.

Стога је овакво слављење комунистичке окупације од стране антисрбских проамеричких власти, достојно гнушања и разобличавања. У складу са тим, ми србски национал-револуционари и даље ћемо се неодступно борити за истину о комунистичком терору и сведочење истинске Србске и Руске идеје.

Слава Руском корпусу и свим србским и руским антикомунистичким борцима!

Смрт комуни!