Наша национална револуција

15. фебруар 2015. / Коментар

Поводом годишњице великог устанка

Наша мисао је мисао националне револуције, бунт пробуђене младости.
Какав је то бунт и против кога је уперен?
Наш бунт је уперен против нас самих, против духа који влада нашим народом, против нашег човека – безидејног, неборбеног, кукавичког, недисциплинованог, корумпираног, анационалног, несоцијалног, злобног и брбљивог.
Наш бунт је уперен тамо где је извор и корен свим несрећама, заблудама и пороцима нашег народа: уперен је против старог човека.
Јер у држави и друштвеном животу нема ни добра ни зла изван човека. Зло или добро је у нама самима. Све извире из човека. Све спољашње: системи, доктрине, економски и социјални односи, целокупни друштвени и државни живот; све је то само израз човековог духа, израз човекове личности.
Та духовна страна нашег човека је оболела. Зато је оболео цео наш народни живот. Пре сваког другог, доживели смо духовни слом.
Зато је једна од првих и највећих наших брига да се боримо против свега што је духовно и морално разјело и упропастило наш народ, што је завело нашу омладину и, коначно, довело нас до толиких пораза и понижења. Борићемо се против свих модерних идеологија и доктрина; против индивидуализма, атеизма и материјализма, против марксизма и капитализма, против либералне демократије и њеног неолибералног одраза у економији.
Уместо грађанске, хоћемо праву националну државу; уместо партијског, хоћемо народно сталешко представништво, а место непланске и протвпланске економије и капитализма – домаћинску привреду и ограничење капитала. Уместо класне борбе ми проповедамо социјалну свест, љубав, сарадњу и солидарност свих чланова народне заједнице. Ми тражимо народну етичку државу и социјалну правду, која ће свима донети благостање.
„Слободну“ љубав, ЛГБТ покрет, феминизам и верске секте оставићемо онима који су их изумели.
Ми се изнова враћамо на изворе нашег народног духа, који се кроз векове показао снажнијим од духа других народа. Он је свему одолео и све победио. Ми се поново враћамо изворима наше народне снаге и величине, а то значи нашој народној вечности.
Хоћемо да језиву таму туђинску заменимо виделом народног духа; безидејност, духовну пустош и чамотињу – духом националног полета и младалачког идеализма. Хоћемо да свој народ учинимо опет великим и поносним, а наш живот светлијим, лепшим и радоснијим.
Значи, хоћемо националну револуцију! Револуцију духа нашег народа, нашег човека. Али прво желимо да се за њу оспособимо, јер се револуција духа мора најпре одиграти у нама самима. Желимо да се изградимо у Војску смене, која ће од наше земље створити снажну и славну државу – отаџбину праву, а нашем народу донети благостање и остварити свој социјални идеал.