Хрвоје Магазиновић – витез Идеје и гласник долазеће смене

16. април 2015. / Блог

Уочи светлога празника Васкрсења Христовог примили смо вест да је на Велики Петак, у својој 102. години, уснуо у Господу Хрвоје Магазиновић, истакнути припадник и један од водећих идеолога Љотићевог Збора, сатрудник Србског добровољачког корпуса и владе ђенерала Милана Недића.

Рођен је у Задру 29. маја 1913. Дипломирао је на београдском Правном факултету 1937. године, а у правној струци је радио и пре и после Другог светског рата, када је наставио стручно усавршавање, а објавио је и више научних радова.

Већ као студент постаје члан ЈНП Збор, чији је бановински секретар био у Бањалуци почев од 1939. године. Са вереницом и потоњом супругом Зором, утекао је од усташког окупатора и отишао у Београд. У јесен 1944. године повлачи се преко Словеније у Италију, где га заробљава Удба. Брозове власти га осуђују на 20 година робије. После мучног дугогодишњег робијања и боравка у многим затворима, ослобођен је крајем 1959. године.

Хрвоје Магазиновић се пре и за време Другог светског рата нарочито истицао својим бритким пером и блиставом мишљу којом је образлагао чиниоце зборашке идологије, њен хришћански и органски поглед на друштво и национално-социјалну мисао о правилном односу према радничком питању. Попут свог Учитеља, као и свих других зборашких идеолога, узроке народних недаћа, крвавог кола окупације и страдања, видео је у паду народног духа и одсуству истинске елите. Разобличавао је последњу тадашњу „смену“, како је сликовито назвао антинародну псеудоелиту – „смену“ шићарџијску и котеријашку, као „пратеће оруђе Израиљеве војске у циљу гашења разбукталог пламена у балканско-европском тамном беспућу“.

Указујући на почетни погрешан смер нове државе настале 1918. године, услед загађености њеног политичког живота либерал-демократским чиниоцима, закључио је да су „нове прилике и нови живот захтевали нове људе, државнике...“ По његовом запажању „потребни су били носиоци национално-социјалне мисли, а тога није било. Политичари старог кова нису схватили да је светски рат донео револуцију у којој сваки народ мора на време наћи свој пут“.

Упркос сламању народно-државних кола у крвавим условима рата и окупације 1941. године, Хрвоје са својим друговима и саборцима из Збора, чврсто je веровао у истинску слободу и долазак нове Смене. Ми се, као активисти Србске Акције, трудимо да и сами делимо такву веру, и молећи се Господу за покој душе новопрестављеног слуге Његовог, са још већим усрђем настављамо нашу борбу за испуњење Завета Богу, Отаџбини и Роду. Јер то је Завет нове, долазеће Војске смене, која свој узор види у оној старој ратној, добровољачкој Смени о којој је Хрвоје писао: „...смена набрекла од снаге сакупљене у ланцима и бетонским самицама, крчи себи пут. Крчи га оружјем у руци, јурећи кроз тешко проходне планине... гази смрзнуте, дубоке и хладне реке, чистећи народ од међународног блата. Пере и вида народне ране – ране тела и душе. Указује свом роду на његов прави пут, даје му смисао живота, улива нову веру. Иде трећа смена, иде са песмом и пијуком“.