Поново Видовдан – без Видовдана

02. јул 2015. / Коментар

Видовдан, који се уз Савиндан сматра највећим србским националним празником, протекао је и ове године у атмосфери која би се без претеривања могла назвати – антивидовданском. Ни сјајни успеси наших спортиста, а камоли бедна режимска представа са откривањем споменика бесмртном Гаврилу Принципу, нису могли да у народу промене осећај летаргије, безнађа и понижености. За разлику од Србске Цркве, која је Видовдан прославила светим литургијама и свечаним академијама, држава Србија (која је 2000. године започела своју трансформацију у евроатлантску колонију, па јој стога више пристаје назив „Петооктобарска Република“) потпуно је окренула леђа Видовдану као празнику, а поготово Видовданском завету, који је у више наврата исмеван од стране овдашњих издајничких властодржаца.

Медији са националном фреквенцијом, али и већина локалних телевизијских станица, осим кратке вести о томе да се „обележава Видовдан“, потпуно су игнорисали овај празник. Изостало је чак и досад уобичајено емитовање чувеног филма Здравка Шотре, али зато нису изостале турске серије, скарадни „ријалити“ програми и бесрамна режимска пропаганда.

Само дан након Видовдана, Александар Вучић је, под покровитељством својих бриселских налогодаваца, наставио преговоре са шиптарским терористима и узурпаторима о даљем постепеном признавању лажне државе Косово. Подсећамо да „напредњачки“ режим, уз помоћ тзв. „невладиног“ сектора и медија који су у власништву овдашњих тајкуна и западних капиталиста, увелико припрема промену Устава Републике Србије, како би се званична предаја Косова и Метохије учинила могућом. Истовремено, они који су се за Косово и Метохију борили и жртвовали – ратни ветерани и ратни војни инвалиди – у Србији се третирају као грађани другог реда, док је, рецимо, утицај хрватских „домобранитеља“ нешто на шта свака хрватска влада, хтела то или не, мора да рачуна. Припрема се, такође, и Вучићева посета Сребреници и одавање поште муслиманским жртвама, у већини погинулим припадницима злочиначких хорди Насера Орића, чиме се изнова вређају србске жртве муслиманских злочина и прихвата „омча око врата“ Републици Србској.

Уочи овогодишњег Видовдана, прилив илегалних имиграната из Азије и Африке у нашу земљу дефинитивно је прерастао у најезду, на шта је Србска Акција упозоравала још од 2011. године. Мађарска је стога одлучила да на граници са Србијом подигне зид, јер у Будимпешти добро знају да уљези из Авганистана, Сомалије, Судана (и одакле још све не) представљају акутну претњу друштвеној стабилности, законском поретку, владавини права, културној кохерентности и економској одрживости земаља које им се нађу на удару. У Београду се, пак, таква спознаја третира као „говор мржње“ и „фашизам“. Зато не треба да чуди што Србија пропушта имигранте да неометано и некажњено вршљају њеном територијом од Прешева до Палића.

Никога не треба да чуди ни упозорење медија да се међу хиљадама имигранта, који ових дана ступају на тле Србије, можда налази и један од исламских терориста који су недавно извршили стравичан злочин у Тунису. Да ли због екстремиста из „Исламске државе“, који се међу имигрантима крећу ка срцу Европе, или због шиптарских терориста, чији су медији почели да наводе Ниш као нови циљ шиптарске експанзије (на шта је Србска Акција такође упозорила!), тек, на Видовдан су градом на Нишави патролирали полицајци наоружани „дугим цевима“.

У таквој је атмосфери, нажалост, протекао овогодишњи Видовдан, али не и за оне србске родољубе који су били у могућности да у празничном ходочашћу посете наше косовско-метохијске светиње и славни Газиместан. Активисти Србксе Акције у Нишу су након видовданске Литургије обишли бисте Стевана Синђелића и војводе Петра Бојовића, на које су положили цвеће, као и гробове Николе-Колета Рашића, Ђорђа Ристића-Скопљанчета и новог политичара са крстом, Небојше М. Крстића, на које су запалили воштанице и помолили се Богу за вечан спомен свим србским јунацима, знаним и незнаним, пострадалим на бранику вере и отаџбине. Њиховим светлим примерима надахнути, упркос издаји и репресији актуелног антисрбског режима, ми настављамо борбу за слободно и уједињено Србство.

Слава прецима нашим!

Подвиг и борба!