УНЕСКО, Србски Космет и Србска Спарта

21. октобар 2015. / Коментар

Међу србским земљама, Косово и Метохија и Црна Гора су претходних дана и недеља нарочито били у жижи јавности. Своју безумну и агресорску политику отимања најсветије србске земље, бриселско-вашингтонски ционистички злочинци настављају покровитељством и подршком пријему лажне државе „Косово“ у чланство УНЕСКО-а. А сваком разумном човеку је јасно колико је тај чин неправичан, противправан и скандалозан. Излишно је чак и говорити о томе да је немогуће да једна терористичка квази-држава, чији су челници учествовали у затирању србских огњишта, преоравању србских гробаља, паљењу србских цркава и манастира, трговини људским огранима, дрогом и белим робљем, буде примљена у УНЕСКО, или уопште било коју међународну организацију.

Лажи Вучићевог режима о УНЕСКО-у

Ипак, оно што привлачи нарочиту пажњу, то је нови талас пропаганде издајничког Вучићевог режима, који је данима износио суморне констатације да је готово немогуће спречити пријем лажне државе шиптарских узурпатора у УНЕСКО, да би након што шиптарска иницијатива доживи неуспех, прогласили своју велику „победу“. Наиме, иако је данас Извршни савет УНЕСКО-а донео одлуку да подржи пријем „Косова“, коначну одлуку ће донети Генерална конференција ове организације у новембру месецу, где ће према садашњем стању ствари, Шиптарима требати још двадесетак гласова у односу на број који су данас добили. Дакле, објективно, у коначном другостепеном исходу ове иницијативе, шанса Шиптара није велика. То добро знају Вучић и његови властодржци те стога праве атмосферу неизбежног пораза, како би касније себе прдставили као маестралне политичаре и дипломате који преокрећу ситуацију у корист Србије, а заправо је реч о обичним манипулаторима, хохштаплерима и издајницима.

Оно што је још горе од самог захтева за пријем „Косова“ у УНЕСКО, то је став одређених квази-интелектуалаца, попут председника САНУ Владимира Костића, који својим издајничким ставовима не само да дезавуише себе лично, већ баца љагу и на ову важну србску националну институцију која, нажалост, већ одавно није ни приближно на висини свог задатка. А још горе од тога јесте лицемерна медијска хајка издајничких власти на недостојног председника Академије и изрода, који ипак и као такав, није ништа гори од режимлија који га критикују, јер није он тај који је потписао срамни тзв. Бриселски споразум. Својим деловањем, односно потписивањем издајничког Бриселског споразума, Вучићев режим је суштински подржао шиптарске терористичке квази-институције и самим тим починио знатно већу издају од самог Костића, прозападне опозиције, разних антисрбских „невладиних“ организација и других страних агената у Србији.

Мило и „Демократски фронт“

Што се, пак, ситуације у Црној Гори тиче, најпре треба истаћи чињеницу да НАТО окупатори своју антисрбску политику спроводе уз помоћ издајничке власти, како у Београду, тако и у Подгорици. С тим у вези, сви свесни и савесни Срби у Црној Гори добро виде куда их води погубна политика криминалног, прозападног и антиправославног режима Мила Ђукановића, нарочито услед активне про-НАТО кампање и услед наказног необољшевичког нацрта „Закона о верским заједницама“. И управо због ова два чиниоца, опозициони „Демократки фронт“, који већ недељама организује антирежимске демонстрације, разликује се тренутно од Ђукановићег режима, јер ова такође прозападна и мондијалистичка коалиција, ипак нема јасно дефинисане ставове по питању НАТО и СПЦ. Тако да, у сваком случају, ДФ није веће зло од Ђукановићевог режима, а да ли је мање или једнако зло, то ће показати време.

Такође, с једне стране, радује чињеница да су се после доста година, Срби у Црној Гори коначно пробудили и пружили отпор Ђукановићевом антисрбском режиму, али не радује чињеница да су поново злоупотребљени од стране једне калкулантске и хохштаплерске политичке опције, каква је ДФ, која као и Мило Ђукановић ужива подршку Брисела и Вашингтона. Ускоро ћемо видети да ли је Ђукановић заиста постао „истрошена крпа“, која иште замену, али је засигурно да његов евентуални одлазак неће ражалостити ни једног Србина, напротив.

Како год, ми поручујемо окупаторима Србије, Црне Горе и свих србских земаља оличеним у ционистичким ЕУ и НАТО структурама, као и њиховим овдашњим слугама, да пламен у који гурају србске земље, неће бити пламен који ће уништити србски народ, већ ће то бити пламен у коме ће на крају они сами изгорети.