Има ли места Јобику међу Србима?

04. новембар 2015. / Коментар

Претходних дана је у јавности одјекнула канонада лицемерних осуда од стране овдашњих мондијалистичких партија спрам отварања канцеларије мађарског националситичког покрета „Јобик“ на тлу србске Војводине. Најпре треба нагласити да овај покрет, који се константно налази у великом успону у Мађарској, себе описује као „принципијелну, конзервативну и радикално националистичку хришћанску странку“, чија је „основна сврха“ заштита „мађарских вредности и интереса“, борба против глобализације и борба за ревизију Тријанонског споразума и стварање Велике Мађарске. Скренули су велику пажњу на себе парадирањем у униформама, а тренутно су трећа по снази политичка опција у Мађарској.

Идеолошка конфузија Јобика

С обзиром на антисрбски шовинизам овог покрета, исти нам никада није ни био занимљив као потенцијални савезник, као што је и за њих неприхватљиво да имају савезнике међу србским националистима. Такође, оно што је приметно у вези Јобика, а на основу објективног погледа, јесте идеолошка конфузија оличена у истовременом залагању за идеал хришћанске Европе и за пан-туранизам, односно јачање веза између Мађара и оних народа Блиског истока и Средње Азије (исламских и туркофоних) са којима су стари номадски Угари били крвно повезани. Или конфузија у виду декларативног залагања за европску солидарност, уз истовремене територијалне претензије према свим околним државама у контексту тежње за ревизијом Тријанонског споразума. Или, пак, конфузија у виду борбе против најезде миграната, уз истовремену подршку НАТО-шиптарској окупацији србског Косова и Метохије.

Мађарски антисрбски шовинизам

Тим поводом, активисти Јобика обично истичу да уколико ми Срби сматрамо Космет својим, онда требамо Војводину да сматрамо мађарском земљом. Притом алудирају на чињеницу да је средњовековна угарска држава, као и каснија обновљена Угарска под Хабзбурзима, имала у свом саставу и северну србску покрајину. Међутим, губе из вида мађарски шовинисти да се, пре најезде Угара и пре настанка угарске државности, на овe панонскe крајевe простирало неколико словенских државних подухвата, од Нитринске кнежевине (од које је и преузет двоструки крст који се налази на мађарском грбу, а који је византијско-словенског порекла, пренет ћирило-методијевском мисијом у Панонију) па до Велике Моравске и Коцељеве државе.

Пре угарског продора из Азије у Европу, крајеве који су касније названи Србским Војводством, насељавали су Словени. Ови панонски Словени су етнички, језички, верски и културолошки били готово идентични тадашњим Србима из сусдених јужних римских провинција (Далмације и Мезије). Са њима, дакле, имају заједничког много више него што са средњовековним азијатским Угарима имају савремени Мађари који се образују као политичка нација у 19. веку, на иницијативу преживелог староугарског племства, а путем агресивне мађаризације претежно словенског живља на делу Аустријске империје на коме је у средњем веку постојала угарска држава. Коначно, ове крајеве су од Турака бранили и одбранили, почев од позног средњег па до 19. века, пре свих србски витезови, племићи, граничари, фрајкори и крајишници, и освештали је фрушкогорским и бројним другим србско-православним светињама србског Војводства.

Све и када не би постојали наведени историјски аргументи о словенско-србском превасходству над територијом Војводине, ми Срби као нација опет бисмо имали право на војвођанске равнице, јер уступање ове територије са србском народном већином, било би најмање што је Мађарска могла и морала да препусти Србији, као бар делимичну одштету за бруталну борбу против србског идентитета током 19. века, као и за масовне злочине које је у оба светска рата према Србима чинила мађарска држава.

Јобик и Руска Федерација

Традиционална мађарска совјетофобија, која се у народу често манифестује као русофобија а постоји од времена антикомунистичког устанка у Будимпешти 1956. године, код Јобика (а све више и код владајућег „Фидеса“ Виктора Орбана) усмерена је искљчиво на данашњу Украјину, јер мађарски шовинисти имају територијалне претензије и према Закарпатју које се налази у саставу данашње Украјине. Због тога и Јобик подржава Руску Федерацију и Новорусију против кијевског проамеричког режима. То је и разлог зашто власти Руске Федерације сматрају Јобик својим стратешким партнером, који као трећа по снази политичка партија у Мађарској, битно доприноси ширењу проруског расположења у овој земљи и јачању утицаја Руске Федерације у овом делу Европе.

Стога су бесмислене тезе које су се ових дана могле прочитати у овдашњој штампи, по којима је Јобик наводно по налогу Америке дошао у Војводину, са циљем да посеје раздор између режима у Србији и Мађарској. Пре свега, сама по себи, мађарска Орбанова власт је антисрбска јер признаје лажну државу Косово, и све док такво држање званичне Будимпеште траје, не треба да буде ни симпатија према овој власти нити сарадње са њом. Али од овдашњих издајничких властодржаца навикли смо на најгоре. Њима, наиме, смета Орбанова политика против најезде миграната а не смета им Орбаново признавање лажне шиптарске државе. Даље, Јобик је политички ривал Орбановом Фидесу, обе странке претендују на мађарско патриотско бирачко тело и тешко да би Орбану сметала било каква мера државних власти Србије против његових ривала. И на крају, Јобик је у знатно већој мери опредељен против глобализације, најезде миграната и за зближавање са Русијом, што тезу о Јобику као испостави НАТО пакта и Америке чини бесмисленом.

С друге стране, ми ипак сматрамо да је и проруски став мађарских шовиниста из Јобика неискрен и срачунат, а да је упркос тренутно импозантној политичкој снази овог покрета, на дуге стазе исти осуђен на пропаст због оних чиниоца идеолошке конфузије које смо навели, а поготово због шовинизма и неоснованих територијалних претензија према србским, румунским, словачким, немачким и руским земљама.

Мондијалисти, антисрбски режим и Јобик

И поред свих чињеница о неоснованости мађарско-шовинистичких претензија, које заступа и Јобик, као и чињенице да је Јобик једна штетна и наказна појава, ми овдашње мондијалистичке нападе на овај покрет сматрамо лицемерним. А тако сматрамо јер „другосрбијанским“ мондијалистима Јобик не смета због претензије овог покрета на србску Војводину, већ због Јобикових антилибералних и проруских становишта, који у перцепцији и пропаганди либералних екстремиста, добијају еитикету фашизма. Иначе, Јобик је само једна у низу организација које делују на територији Србије а залажу се за њено разбијање. Све остале основане су у Србији, било у форми „невладиних организација“ било политичких партија.

Истина, и Јобик је у Србији имао своје претходнике на пољу мађарског шовинизма и сепаратизма, у виду покрета „64 жупаније“ који се такође залагао за отцепљење Војводине од Србије, али се и најекстремнији „другосрбијанци“ и њихове организације већ годинама отворено залажу за исту сепаратистичку идеју. Њих, међутим, надлежни органи у томе не спутавају, јер не примењују законе и не врше своју дужност већ пословично бивају сконцентрисани искључиво на сузбијање србског „екстремизма“. Исти принцип тужилаштво, полиција и „безбедносне“ службе примњују и овде (у случају отварања канцеларије Јобика у Сенти), где уместо да енергично поступе по службеној дужности (а имају за то вишеструки законски основ) и затворе ову канцеларију а виновнике процесуирају и казне, измишљају бесмислене изговоре због чега одлажу реакцију. На тај начин само охрабрују и подстичу све србомрзце на деструктивно антинародно и антидржавно деловање, што нам само додатно потврђује чињеницу да живимо под антисрбском окупацијом.

Поставља се питање, да ли ће се данашњи Срби помирити са таквим стањем и наставити нечасно животарење? Или ћемо као нација најзад одлучно ступити на пут подвига и борбе за истински национални препород.