Пут ђенерала Недића

24. децембар 2015. / Коментар

Комуно-демократски клеветници и мрзитељи великог ђенерала Недића, у немогућности да сакрију његову спасоносну улогу по србски народ, и даље папагајски понављају како је он био сарадник окупатора те због тога мора бити третиран као злочинац. Ми им на то одговарамо: констатовање чињенице да је био сарадник није довољно. Подједнако су важни одговори на питања: како је сарађивао, због чега и шта би било са србским народом да те сарадње није било?

С обзиром да је процес за његову рехабилитацију недавно почео, о великом ђенералу и његовом делу, биће свакако пуно речи током наредних месеци и година. Ми овом приликом желимо да истакнемо његов идеолошки правац, из којег је свакако проистекла и његова родољубива тежња за народним опстанком и препородом. Наиме, уз познату спасоносну улогу коју је успешно одиграо, дајући кључни допринос биолошком опстанку србског народа током рата и окупације, ђенерал Милан Недић значајан је и због актуелности свог идеолошког става истицаног у времену смутном и крвавом.

Наиме, како је Ђенерал лично у једном свом говору изнео, пут његов је „танак попут врха писаљке и испод њега налази се амбис лудости србске, а изнад тог пута литица немачког неповерења и неразумевања“. На том путу почивали су опстанак и избављење србског народа из крвавог ратног вртлога. На њему се данас темељи пут нашег Покрета, који је подједнако удаљен од евроунијатских и неокомунистичких политиканата, колико и од тзв. „десничара“ који не увиђају авангардност и актуелност Недићевог правца. Наиме, док су савремени следбеници Драгољуба Михаиловића тек после НАТО агресије на србске земље (а неки од њих ни после тога) увидели да су либерал-демократски западни центри моћи непријатељи србског народа, ђенерал Недић је, као и Димитрије Љотић, још у своје време био непријатељ ових центара и разобличавао их.

Пут ђенерала Недића се још за време Другог светског рата заснивао на радикалној борби и против капитализма и против комунизма. Дакле, против америчке и против бољшевичке хегемоније, које су припретиле да и са истока и са запада своје пипке прошире на балканско тло, због чега је србски народ увучен у крвави ратни обрачун, у коме смо изгубили процентуално највише становништва у највиталнијем животном добу, у односу на све остале европске народе.

Као што поменусмо, Недићеви непријатељи наводе његову сарадњу са окупатором као најубедљивији разлог због којег га никада не би требало рехабилитовати. Међутим, чињенице говоре да је та сарадња била једини начин да се обезбеди биолошки опстанак србског народа, а формирањем Владе народног спаса, спречено је даље распарчавање србских земаља. Још један од великих подвига генерала Милана Недића је спасавање стотине хиљада Срба испред усташког ножа, а на ово непроцењиво дело су чак и потомци тих преживелих Срба углавном одавно заборавили.

Поступак по захтеву за рехабилитацију ђенерала Недића отпочео је, али засигурно неће бити окончан у корист предлагача. Невезано за правни моменат, јасно је да мондијалистички миље не представља климу у којој је пожељно говорити истину о великом Милану Недићу, напротив. Уосталом, нама није потребна правна рехабилитација коју би данашње корумпирано судство донело, јер није никаква почаст бити рехабилитован од стране актуелне антисрбске власти. Србском народу је потребна суштинска рехабилитација, која би значила скидање љаге са Ђенерловог имена и дела, те престанак блаћења овог див-јунака од стране комунистичких и мондијалистичких изрода.

Ми, синови Србије, за то ћемо се борити и изборити!

Слава бесмртном Ђенералу!