Последњи догађаји као нови весници промена

16. децембар 2016. / Коментар

Гнушајући се лажних сукобљавања између два антисрбска режима – издајничког у Београду и усташког у Загребу, радујемо се свакој препреци која успорава понирање ових остатака Србије ка ЕУ-тамници. Чак и кад се ради о сасвим баналним узроцима. Приче о „правима Хрвата у Србији“ или о „србским чоколадицама у Дубровнику“ само нас подсећају на србофобију и геноцидност хрватске државе, као и на сву лицемерност власти у Београду, која толерише чињеницу да се знатан део овдашње прехрамбене индустрије и трговинских ланаца налази у хрватским рукама. Насупрот домаћим суморним темама, радује нас да су претходних дана политика хегемонизма Брисела и Вашингтона, као и слуге ових центара моћи, претрпели неколико изузетно озбиљних геополитичких удараца, тачније пораза.

Један такав пораз за западни хегемонизам и политичку мондијализацију, најављен је одлуком новоизабраног америчког председника Доналда Трампа да за новог државног секретара именује Рекса Тилерсона. Разлог због којег овакав избор може да представља озбиљан ударац за политику коју су САД до сада водиле, јесте то што је Тилерсон у јавности познат као особа која се противи санкцијама Русији и што је због свог досадашњег деловања у правцу побољшања америчко-руских односа одликован од стране Кремља Орденом пријатељства, што представља највишу почаст коју Русија може доделити представнику једне стране државе. Међутим, овакав развој догађаја треба узети са резервом, јер је овај избор за сада само предлог кандидата, који би амерички Конгрес тек требало да одобри. Сем тога, као што већ напоменусмо у ранијим коментарима, пројекат „Трамп – председник САД“ тек треба да се покаже у правом светлу.

Осим овог потенцијалног пораза у Америци, глобални хегемони и завојевачи доживели су претходних дана снажан ударац у догађају који је и даље у жижи светске јавности. Ради се, наравно, о потпуном ослобођењу Алепа од стране Сиријске арапске армије и њених савезника, на првом месту Русије којој припада изузетно велика заслуга за ово дело. Наиме, Алеп који је некада представљао економску престоницу Сирије, последњих година је био под контролом „побуњеника“ и „опозиције“, што је заправо еуфемизам за терористичке бандите које Запад наоружава и лицемерно их назива „борцима за демократију“. Права истина је да у Сирији, осим државних снага безбедности, оданих председнику Асаду, и његових савезника, не постоје никакве легалне наоружана групе. Никаква легитимна опозиција тамо не постоји, а они које Запад назива „оружаном опозицијом“ заправо су терористи и страни џихадисти.

Наравно, ослобођење Алепа не означава окончање рата у Сирији, али представља прекретницу у том крвавом сукобу и радост пре свега за сиријски народ, али и за све слободољубиве људе широм света који се радују сваком успеху оних снага које се боре за очување суверенитета својих земаља и залажу за успостављање мултиполарног поретка у свету. Помно пратећи догађаје на геополитичкој сцени, и ми се радујемо сваком поразу циониста, глобалиста и њихових слугу, очекујући да ће оваквих догађаја у будућности бити све више.