Изборни епилог

04. април 2017. / Коментар

Напокон, протекоше још једни избори. Може се рећи да су „већ виђени“, мада са неким новинама у односу на претходне изборне циркусе. Двојица изразито антисрбских кандидата освојила су највише гласова. Издајник Косова, послушник ММФ-а и НАТО злочинаца, покровитељ педера и лезбејки, криминалаца и тајкуна – Александар Вучић, очекивано је и убедљиво тријумфовао у првом изборном кругу. А Саша Јанковић, антисрбски либерални  екстремиста, консолидовао је већински део „другосрбијанског“ табора, мада његов резултат, при овако малој излазности, и није нарочит успех с обзиром на логистику коју поседује. Свакако, сходно наопаком начину размишљања, који доминира међу данашњим Србима, логично је да овакви кандидати освоје велики број гласова. Иако је поново упечатљива чињеница да убедљиво највећи број људи није гласао ни за једног кандидата, што уверљиво говори о срозаности овдашње партијско-политичке сцене, па и о „популарности“ победника ових избора, о коме заправо велика већина житеља Србије мисли све најгоре.

Иако се уочи ових избора о „Љубиши Прелетачевићу Белом“ доста говорило као о некаквом нарочитом феномену, највећи политички феномен савремене Србије јесте управо Александар Вучић. Наиме, њему је пошло за руком да обједини и синтетизује оно најгоре из два „супротстављена“ политичка табора. Из „прве Србије“ преузео је мусавог и приглупог „сендвичара“, који притом може а и не мора бити похлепан, али свакако јесте корумпиран и без икаквих јасних принципа (јер ће врло радо аплаудирати и Путину и Шредеру). Из „друге Србије“ преузео је модел евроунијатског фанатика и либералног изопачењака. Ови други су у Вучићевом табору вишеструко малобројнији од првих, али су одлично распоређени на битним позицијама. Они су јемство да сарадња са Русијом неће прећи „дозвољене границе“ и гарант наставка Вучићеве политике „европског пута“. Такво мутирано, двоглаво чудовиште (са једном примитивном квази-патриотском и другом либерално-педерском главом) врло је прикладан опис Вучићевог режима.

Ипак, најјачи утисак протеклих избора јесте дебакл Војислава Шешеља. Наиме, ако су овог пута бирачи очекивано и оправдано казнили Бошка Обрадовића због његовог непринципијелног и учесталог шуровања са „жутима“, те је прошао осетно слабије него што су Двери пролазиле на ранијим изборима, онда су Шешеља овога пута бирачи просто нокаутирали због његовог статуса Вучићеве пудлице. Наиме, „војвода“ је освојио готово дупло мање гласова у односу на радикалски број гласова лане. Данашњи Шешељ је само типичан и најпознатији пример некога ко само пропагира национализам и притом покушава да и Вучића огрне патриотским шињелом. Стога, ако су ови избори протекли у знаку очекиваног Вучићевог тријумфа, протекли су и у знаку дебакла шизофрене идеје о споју национализма са фактичком подршком велеиздајнику и тоталитарном антисрбском бандиту Александру Вучићу.