О „европској“ перспективи „Вучићеве Србије“

22. јун 2018. / Коментар

Недавна изјава антисрбске сподобе постављене на место председника Владе  Републике Србије, како је „Косово било Србија”, потпуно је у складу са политиком њеног саборца и такође изрода - Александра Вучића који  одбацује идеју „замрзнутог конфликта” и ставља до знања да је чврсто опредељен за потписивање „правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа између Приштине и Београда”. А тај споразум ће за Вучића представљати у потпуности фактичко признање независног Косова и отварања пута да се ова лажна држава учлани у Уједињене нације и друге међудржавне савезе.

Паралелно са текућим издајом Косова, обелодањује се у све већој мери и позадина мигрантске најезде на Србију. Наиме, званичници НАТО и ЕУ држава, претходних дана наговештавају да Србија у њиховој визији представља резерват за мигранте. Алудира се притом на то да је Србија закључила 2007. године са ЕУ Споразум о реадмисији, у коме стоји да ће „Србија прихватити, на захтев државе чланице (ЕУ) било ког држављанина треће земље који не испуњава услове за боравак на територији државе чланице (ЕУ) ”.

Дакле, губитак државне суверености не може бити делимичан. Народ који пристане на губитак макар дела суверености, неминовно добија колонијалну управу која ће бити јемство не само националног понижења већ и све лошијег стандарда, као и  замене тог истог народа туђинцима.

Дакле, свенародна пљачка, издаја Косова, наметање изопачености, најезда миграната и оних богатијих туђинаца за које се прави тзв. Београд на води, јесу чиниоци перспективе  „европског” пута који се ставља пред нас. Наше право и обавеза јесте да се на сваки могући и правичан начин боримо и изборимо за свој опстанак, који је угрожен уколико останемо на реченом беспућу.