Срамно је што су улице, тргови и школе у Србији и даље препуни комунистичких назива, као и што се у јавном простору налази велики број биста и споменика посвећених комунистима и партизанима. Тој сатанистичкој идеологији и злочиначкој војсци која је, замислите, убила више србских свештеника чак и од усташа!
Актуелне антисрбске власти и на овај начин доказују да суштински представљају духовни континуитет Брозових србоубица. Зато уосталом нису у Србији откопане нити адекватно обележене масовне гробнице са десетинама хиљада жртава комунистичког терора. Нису опојани њихови гробови, нити су отворене архиве да се види шта су све србски народ и Црква преживели под партизанским зверима.
Опстанак комунистичких назива и споменика, изроди и лопови из власти најчешће правдају фразом „ти људи су се борили против окупатора“, што је наравно вишеструка бесмислица као аргумент.
Али поводом тога, треба истаћи једну јако битну ствар. Наиме, пуна је Србија споменика и оним црвеним злотворима који се нису борили ни против каквог окупатора. На пример тзв. 7 секретара СКОЈ-a страдали су далеко пре рата и то не у сукобу са некаквим окупатором, већ у сукобу са сопственим државом. И то не због тога што су политички противници режима, него зато што су отворени борци за рушење саме те државе и убиство њеног краља. Као и због тога што су агитатори србофобије и припадници забрањене терористичке организације (КПЈ) која је одговорна за убиства државних службеника и високог државног функционера.
Постојање споменика овим црвеним терористима и антисрбима (који су пропагирали србофобне идеје тзв. Дрезденског конгреса), равно је постојању споменика шиптарским терористима у Прешевској долини и на Косову и Метохији.
Стога, Србска Акција и овим саопштењем као и низом активности у том правцу (фотографије једног дела њих се налазе у прилогу ове објаве), позива све савесне и родољубиве Србе и Србкиње да обрате пажњу и укључе се у борбу против постојања поменутих срамних белега у јавном простору србских градова и села.
Смрт комуни!
Подвиг и борба!
