Aктуелни протести су вид националистичког активизма!

09. јула 2020. / Коментар

Србска Акција узима за сада активно учешће у протестима који су у јеку, јер се они засада разликују од неколико претходних серија протеста против Вучића, који су били иницирани и руковођени од стране антисрба и нису се идеолошки разликовали од Вучићевог режима. Ништа од тога није случај са актуелним протестима где се између осталог, скандира србском Косову и истичу пароле против најезде миграната и режимске промоције изопачењаштва. По свему што се до сада може сагледати и закључити, овај протест није планиран и није манипулација за каналисање незадовољства. А то је за Вучића велика непознаница, јер не зна како да контролише ствари.

У вези са протестима, појављују се две пропагандне тезе, једна пласирана од стране власти и њихових ботова а друга од антисрбске опозиције, чије вође су шиканиране од стране националистичке главнине најактивнијих учесника протеста. По једној тези, протести су наводно антисрбски јер их логистички наводно подржава антисрбска ТВ Н1 уз измшљање утицаја страних служби, а по другој - власт је наводно убацила хулигане који се туку са полицијом и нападају опозиционе политичаре. Управо тај третман опозоционих полтиканата и кукање Н1 због тога, јесте доказ да протести нису антисрбски, то јест да су заиста спонтани. Што се Н1 тиче, ова телевизија пред широком публиком има имиџ опозиционог медија и зато мора логистички да подржи сваки масовни антирежимски скуп у коме учествује мноштво тзв. просечних људи, уз настојање да такав протест преиначи и мондијализује. Зато Н1 од почетка пласира тезе у том правцу, напада националисте и критикује нападе на Јеремића, Ђиласа и Трифуновића. А нису нпр. ни поменули нити осудили то што је од стране полиције пребијен и незаконито ухапшен Дамњан Кнежевић, један од истакнутих учесника протеста и истакнути родољубиви делатник, који је практично киднапован пред скупштином. И управо такав репресивни манир власти сведочи да наводни хулигани нису режимски провокатори. Истина, долазе на протест и неки квазинационални полудискретни ботови власти, да би били виђени, јер повремено глуме опозицију, али такви немају утицаја на збивање ствари. Што се Вучића тиче, његово отказивање сусрета са руским амбасадором, најава опозивања полицијског часа и још неки показатељи, сведоче да је он забринут и узмемирен, и да му уопште није свеједно. И то не због самог изласка народа на улице, тога је било пуно пута и пре, већ управо и због сукоба. Јер, читав догађај одвија се пред очима широке јавности у Србији и шире, и већински прорежимски медији нису могли ове догађаје да миноризују, као што су првобитно покушали. Појавило се мноштво снимака са експлицитним насиљем полиције, и то је све велика љага за режим. Дакле, Вучићу сукоби не одговарају, не само сад, него уопште, због чега се он иначе још пре 5-6 година лично веома ангажовао да поткупљивањем и уценама пасивизира и придобије многе који могу бити чинилац физичког супротстављања полицији.

С друге стране, истинска национална револуција мора да има јасне и здраве духовне основе, и ови протести свакако немају везе са тим. Највероватније се неће десити ни пад Вучића, јер његову олигархију западни центри моћи подржавају, он се показао као најсервилнији њима. Наиме, такви центри овде контролишу главне полуге власти, и настојаће да замене Вучића неким сличним послушником, када им овај више не буде био користан. А дух ових протеста наравно није идеолошки адекватан да изнедри такву персоналну промену у оквиру система мондијалистичке окупације Србије, против које иначе, данашњи Срби генерално, нису ни близу духовно кадри да се боре, апропо горе изнетог нашег става о националној револуцији.

Али ипак добро је да се дешава нешто овако, као средство притиска. Да види Вучић да је данашњи Србин још жив, да није стока, да не може да му се ради све што се пожели. Да корона-концлогор више не пролази! Да издаја Косова не може проћи мирно!