Аплаузи и полицијски час

20. март 2020. / Коментар

Део психозе актуелног корона-циркуса у Србији, чији је један од циљева навикавање маса на тоталну контролу под плаштом борбе против заразе, јесте и имитирање обичаја западних метропола у време епидемије, па је тако знатан део људи у Србији узео учешће у аплаудирању здравственим радницима са тераса и прозора, по угледу на Италију и Шпанију. Међутим ту махом није реч о заједништву и солидарности, већ о обичном помодарству и неискреној подршци лекарима, а под утицајем медијске пропаганде. Када се заврши ово све око корона вируса, опет ће многи од тих који су аплаудирали, причати како доктори не знају ништа и искаљиваће свој бес над медицинским сестрама које раде за мизерну плату.

У Италији и Шпанији ово аплаудирање донекле и има неког смисла, јер је заражено више десетина хиљада људи, па су њихове болнице стварно пренатрпане, али код нас је тренутно 80 до 100 заражених људи, од којих се добар део лечи и у кућним условима. Јесу ли упркос томе наши доктори и медицински радници преоптерећени целокупном ситуацијом? Тренутно не толико, али ако епидемија настави да се шири, вероватно ће бити. Истинска помоћ овим људима би биле веће плате коју би власт требало да обезбеди, јер просечна плата доктора је између 500 и 600 евра а медицинске сестре око 350 до 400 евра. Наравно, и друге погодности би морале да се обезбеде овим људима, више слободних дана, одмора, бољи услови рада, боља опрема и све што је могуће да би се помогло људима који брину о здрављу нације и представљају један од стубова државе, за разлику од партијашких паразита по скупштинама, општинама, управним одборима и осталим фабрикама за крађу народног новца.
Даље, вештачки створеном психозом, уведеним ванредним стањем и полицијским часом, режим наноси огромну штету свим малим и средњим приватним предузетницима, који су сада спречени да привређују, а њихове дажбине према држави и даље активно доспевају. Многи су принуђени да затварају своје мале радње, док велики трговински ланци и велики тржни центри раде скоро неометано, иако у њима циркулише огроман број људи. Дакле, у овој корона кризи, пројвљује се и дух капиталистичког деградирања народа.
Такође, што се аплауза тиче, занимљиво је питање где су ови што су аплаудирали на протестима ветерана који се боре за оно што им припада, за право на борачке пензије и достојан живот? Где су да подрже бранитеље отаџбине који су остављали своју крв на србским земљама од Динаре и Велебита, преко Трескавице и Озрена, до Паштрика и Кошара? Где је помоћ истинским херојима отаџбине? Наравно, то није популарно, јер се они скоро нигде не виде, њихов глас се не чује, они су склоњени на маргину.
Даље, мало ко указује да је увођење полицијског часа заиста сулуда мера, наметнута по угледу на различите западне државе иако нема објективног разлога за тако нешто, чак постоји и подршка одређеног дела народа који је у очигледном страху. Страх проузрокују режимски и други системски медији који пласирају различите дезинформације, и преувеличавају опасност од актуелне епидемије. Неспорно је да опасност постоји и да одређене мере треба предузети, али не можемо се отети утиску да су мере које су уведене вишеструко претеране, а уведене су из разлога које смо већ навели у претходним чланцима.
Баш у вези са тим, на снимцима који се шире интернетом, могли смо да видимо како полиција пребија човека који шета пса у кнез Михаиловој улици, док на другом месту група миграната шета градом без икаквих проблема. Изгледа да закон није исти за све, Срби и држављани Србије не смеју да шетају у време полицијског часа, а туђинци смеју.
Такође, док актуелне забране буду трајале, лицима од 65 година, и старијима, брани се одлазак на литургије, што практично значи угрожавање права на учешће у богослужењу и онемогућавање, или отежавање причешћивања Светим тајнама Господњим, за ову категорију верних. А такве мере нису спроводили ни комунистички безбожници.

Многи су коментарисали и присуство припадника Војске Србије на улицама. Ми наравно нисмо против наше војске и сами смо практично њен део. И радо би да је виђамо на улицама, али не у сврхе имитирања и упијања психозе из западних метропола услед опасности заразе која свакако постоји, али је преувеличана зарад подмуклих циљева оних који покушавају да нас натерају на прихватимо тоталну контролу (подржавамо војну блокаду центара за мигранте, али мигранте пре свега није требало ни пуштати и Србију). Не заборавимо да је војска изведена на улице Београда и пре 5-6 година у сврху заштите изопачењачке параде. То је срамна злоупотреба војске и срозавање исте. Ми хоћемо србску восјку која поносно маршира србским улицама, али не војску по мондијалистичком концепту наказне серије „Војна академија", већ „војску са родољубљем", како би рекао Свети владика Николај. Војску по образцу славне србске ратничке традиције и немањићке стратократије.

Такође, ово дизање панике је идеално да власт скрене очи народа са друштвено битних тема као што су Косово и Метохија и масовна најезда туђинаца са блиског и средњег истока. Па је недовољно запажено прошла мера издајничке Вучићеве власти о увођењу доплатних марки Поште Србије зарад финансирања Комесаријата за мигранте. То је заиста монструозни чин власти која тера народ да коришћењем услуга поште практично финансира најезду миграната на Србију. Али такво држање и приличи данашњим властодршцима као осведоченим штеточинама које предано раде на уништењу народа и државе за интересе својих газди.
Ми знамо да су сва искушења па тако и само постојање ове безбожне антисрбске власти ствар Божјег допуштења због народне отпадије од Бога. Стога, знамо шта је истински лек за сваку недаћу, садашњу или будућу! И знамо да зликовци и лупежи могу како хоће, а не и докле хоће!