Атлантистички шовинизам на делу

26. маја 2017. / Коментар

Терористички напад који се догодио у Манчестеру био је још један повод за пропагандну замену теза, где се систематски прикрива очигледна чињеница да су терористички напади последица деценијске имиграције становништва исламских земаља у Европу, као и НАТО злочиначке политике на Блиском истоку. Међутим, постоји још један чинилац перфидне атлантистичке политике, који се посебно испољава приликом догађаја попут терористичких аката у западном свету.

Злочин у Манчестеру покренуо је праву медијску лавину извештавања и коментарисања, како у свету тако и у Србији где медији поново терају народ да саучествује у том „међународном болу“ због страдања држављана ЕУ или НАТО земаља. Иако је због погибије 22 невиних људи овај догађај неспорно трагичан, неопходно је указати на лицемерје које се огледа у следећем. Када се страдања и несреће дешавају у Србији, онда то или није вест на Западу, или је пак сасвим споредна вест. Међутим, када на Западу људи изгубе животе, онда се то обавезно и у Србији  пласира као најважнија вест. Таква асиметричност упориште има у монструозној идеји коју називамо атлантистичким шовинизмом и по којој животи држављана НАТО држава вреде многоструко више од живота осталих људи. Исто тако, када муслимански екстремисти чине злодела у земљама НАТО-а, тада се они означавају као терористи  и злочинци, а када такви терористи пуцају на Србе и Русе или када у Сирији убијају војнике лојалне легитимном председнику Башару ел-Асаду, онда се у тим истим медијима исламски терористи представљају као „побуњеници“ или чак као „борци за слободу и демократију“.

Сличан пример смо осетили и на сопственој кожи, јер је НАТО подржавао, а и дан-данас подржава, шиптарске терористе и све друге непријатеље србског народа, лицемерно их називајући „жртвама србске агресије“. Најпротивречније од свега јесте то што нас, који упозоравамо на опасност од најезде имиграната, називају „ширитељима мржње“ исти они који свесрдно подржавају терористе како на Блиском истоку, тако и широм србских земаља.

Сматрамо да ће, уколико се настави са истом погубном политиком коју води ЕУ и НАТО, овакви напади бити све чешћи. Ипак, знамо да блискоисточним исламистичким организацијама Србија за сада није занимљива мета, јер управо због поменутог концепта атлантистичког шовинизма при медијском извештавању, убиства и терор неупоредиво снажније медијски одзвањају у западноевропским државама ЕУ или у англо-америчком свету, него на Балкану. Такође, јавна је тајна да тзв. ИСИС, вехабије и сличне групације, уживају подршку власти САД и НАТО, па је и интерес Вашингтона да јачањем терора и дестабилизације у Западној Европи, исту још јаче веже за себе. Међутим, убрзо може доћи време када ни Србија неће бити поштеђена оваквих напада који ће засигурно бити у спрези са исламистичким елементима у србским земљама. Стога је неопходно да наш народ разуме какве стравичне последица може донети политика слепог послушништва према Западу, и да се томе одлучно одупре.