У Србији од 11. фебруара траје протест србских сељака, углавном произвођача млека, али и осталих пољопривредника који су их подржали. Разлог протеста је ниска откупна цене млека.
Наиме, ионако ниска цена млека у откупу додатно је смањена крајем 2025. године, док су се због инфлације трошкови производње повећали, те су се сељаци нашли у тешкој ситуацији.
Издајничка власт није предузела ништа по том питању, те су излазак на улицу и блокада саобраћајница биле неминовне мере. Оне су вапај србског сељака зарад опстанка.
Поменутог датума, пољопривредна удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља блокирала су Ибарску магистралу, а у неколико дана протести сељака раширили су се по целој Србији.
Пољопривредници су Влади упутили четири захтева: обустављање увоза свих пољопривредних производа и омогућавање откупа вишкова производа у робне резерве ради стабилизације тржишта; нову регулацију тржишта у смислу да се након стабилизације цена, уведу квоте и обавезне инспекцијске контроле и лабораторијске анализе на граничним прелазима; настављање откупа млека за произвођаче којима је обустављен откуп уз обавезу да откупљивачи преузму све количине; као и захтев за одговорност свих оних који су својим деловањем уништавали пољопривредну производњу и угрозили егзистенцију пољопривредника.
Ови захтеви србских сељака су сасвим разумни и оправдани. Режим је својом политиком да „ЕУ нема алтернативу“ омогућио увоз пољопривредних производа са тржишта ЕУ на штету србских пољопривредника. Омогућио је „обарање цена“ како би ЕУ произвођачи уништили србске сељаке на тржишту.
Уз лошу инфраструктуру, слабу помоћ државе, демографску катастрофу, србско село је данас доживело девастацију. Наравно, садашњи режим је један од саучесника у уништавању нашег села, а пре напредњачких издајника ту су улогу вршили демократе и комунисти.
Србски сељак је хранио и храни нашу нацију, он је био србски војник и устаник, и један је од стубова наше нације. Због тога је на мети свих оних који желе нестанак нашег народа.
Србска Акција безусловно подржава србског сељака у борби за хлеб и слободу, и нуди решења за пољопривредне проблеме и мере за препород србског села, о чему се може прочитати у нашем Политичко-економском програму.
Србски сељаци су овим протестима доказали да имају снагу и потенцијал за слогу и заједништво, те је од кључног значаја да се и даље повезују ради ефикасне борбе за своја права.
Србски сељак не сме бити роб паразитско-издајничке власти и њихових глобалистичких господара, него битна ћелија нашег народног бића и србске колективне свести.
Србине, бори се за хлеб и слободу!
Желимо препород села, зарад препорода нације!