Борба се наставља!

26. мај 2011. / Коментар

Као супротност муљу псеудопатриотских политиканата и пробисвета, који су ведрили и облачили тмурним небом србске политичке стварности последњих деценија, издваја се невелики број вредних и заслужних националних прегалаца. Један од њих је и ђенерал Ратко Младић, који је у последњем рату на тлу Босне и Херцеговине предводио херојски отпор србског народа и који је, заједно са др Радованом Караџићем, заслужан за стварање прве србске националне државе после 1918. године.

Због свог дугогодишњег одолевања антисрбским окупаторима, Ратко Младић је уистину постао србски симбол отпора глобалном завојевачу, отпора окупатору и отпора антисрбској хистерији која се бесомучно спроводи. Као ратни командант, Ратко је јуначки предводио своје војнике  и строго држао до чојства као наслеђа витешке и хришћанске етике својих предака. А током свог поратног скривања од душмана, он је, као и Радован, деловао неделовањем и бивао чиниоцем који својом судбином обједињује све искрене србске патриоте. Стога је разумљиво одушевљење свих домаћих и страних антисрбских фактора, па међу њима и овдашњих режимских медија, због данашњег хапшења ђенерала Младића.

Међутим, ми чврсто верујемо да ђенерал има на уму да су пред Богом блажени они који су прогоњени правде ради, те се надамо да неће клонути без обзира на тешкоћу његове новонастале ситуације. Верујемо, дакле, да његово заробљавање неће бити и крај његовог отпора непријатељу, као што верујемо да се разумљива огорченост србских родољуба неће претворити у немоћну злобу већ у стваралачку енергију националног активизма. Потрудимо се да нам сваки нанесени ударац да додатну снагу, како би се такви ударци коначно почели враћати нашим душманима као бумеранг. Потрудимо се да ми, данашњи србски родољуби, коначно будемо на висини задатка који је Бог поверио Србству. Знајмо да је последња линија одбране у нама, у нашим срцима. Задржимо то зрно истинске слободе и засијајмо њиме у овом мраку у коме владају изроди. Изроди и издајници се Бога не боје, а свога народа не стиде. Они за правду не маре, а за истину не знају. Али једну ствар свакако знају. Знају да сваког јутра када погледају у огледало, уместо човека виде изопачено створење које се одрекло свог поштења и људског достојанства. А како нас учи велики Његош, боље је живети и један дан као орао него стотину година као свиња. Или како би то исказали кроз призму савременог политичког контекста: боље је и један дан живети као истински слободан човек, као частан Србин достојан својих славних предака и као узор својим потомцима, него пак проживети стотину година као издајник и роб ционистичких хохштаплера и њиховог крвавог новца.

Борба се наставља!