Дан „победе“

09. мај 2011. / Коментар

„Дан победе над фашизмом“ представља свакако једну од догми модерног света, односно празник чију је исправност забрањено испитивати, сагласно пропагандним и наметнутим тезама о околностима Другог светског рата. Ипак, код нас у Србији овај празник више нема некадашњу тежину с обзиром да је комунизам као овдашњи „победник“ над „фашизмом“ данас код већине Срба прилично омражен.

Но, да би ми Срби могли знати да ли неки празник требамо празновати или не, требамо се отргнути од наметнутих догми и реално сагледати да ли смо историјским догађајем који се празнује нешто добили или изгубили.А „победом над фашизмом“ смо добили тоталитарну комунистичку окупацију, која је имала задатак да на србском тлу искорени Православље и србску националну свест, која је искасапила србске земље авнојевским границама и од србског народа створила неколио „народа“, фаворизујући при том све наше локалне непријатеље на нашу, србску штету.

С друге стране, добили смо и престанак немачке окупације србских земаља а самим тим и рушење усташке „НДХ“ и осталих великодржавних пројеката који су представљали праве фабрике смрти за Србе, у којима је из дана у дан на најсвирепији могући начин убијано на стотине и хиљаде Срба. Дакле, ствар је веома компликована и тешко је рећи да ли смо сломом Трећег Рајха 1945. године ми Срби више изгубили или добили.

Али чак и да прихватимо као чињеницу да је онакав исход рата који се и збио, заиста био мање лоше решење за Србе, оно није и не може бити србска победа и србско ослобођење, већ у најбољем случају само мање зло, услед чињенице о савезништву између Немаца и наших локалних душмана. Али и поред тога, не можемо пренебегнути чињеницу да је 1941. године Трећи Рајх нудио Београду више него коректан споразум, а да су управо „савезници“ чинили све не би ли србски народ гурнули у ратни пожар. Такође, наши локални душмани добили су подршку Берлина за своје антисрбске планове тек после кобног 27. марта, када је активношћу туђинских агентура и антинародном манипулацијом, србски народ увучен у крваво коло Другог светског рата.

И управо ови „савезници“, тачније њихови ционистички господари јесу победници у ратном пожару. Факт је да је јудео-масонска клика исходом рата учврстила своју доминантну позицију у западном свету, окупиравши директно део поражене Немачке и испословавши бољшевичку окупацију источне Европе и другог дела Немачке, уз одржавање бољшевичке окупације руске земље.

Нећемо и не можемо никада славити победу наших душмана који су нас и увукли у крваво коло Другог светског рата. Не желимо да славимо смену једне окупације другом, црвеном окупацијом која нас је „ослобађала“ од националне свести, традиције, Цркве и Краља, и која је убијала угледне србске домаћине, систематски уништавала србско село, понижавала србске раднике, касапила србске земље и породила актуелну мондијалистичку и издајничку псеудоелиту злотвора, криминалаца и кукавица.

Стога, свима онима који данас празнују јасно поручујемо:

Смрт комуни! Са фронта одбране Србства.