Дело Светог императора

07. октобра 2013. / Коментар

Хришћанска слобода извојевана крстом и мачем

sveti-car-konstantinКонстантинов крст, који чини део знамена Србске Акције, упућује нас и на борбену нит православне вере, насушно потребну у данашњем времену кривитворења и разводњавања Христове Истине, а која представља срж наше идеологије.

Протекла недеља, која је на духовном плану обележена Централном прославом 1700. годишњице Миланског едикта, засигурно је подстакла многе православне Србе на созерцавање лика и дела најпознатијег Нишлије Светог равноапостолног Цара Константина. И у јавности, овај значајан догађај заузео је централно место, с обиром на његов све-православни, односно међународни карактер. Његов посебан квалитет свакако  представља чињеница да је упркос вишегодишњим најавама, остао у оквирима православне Цркве, без примеса оних идеја које је авва Јустин Ћелијски назвао свејерес екуменизма.  Али  лоша страна ове манифестације, била је (свакако очекивана) тенденција од стране медија, системских политичара, па и самих организатора, да се читав догађај стави у оквире посебних, за Систем прихватљивих димензија и флоскула.

Наиме, треба рећи да насупрот често форсираним, политички коректним крилатицама, које су присутне и овим поводом, а заснивају се на појмовима толеранције и мира у свету, Константиново дело хришћанска слобода, извојевано је нешто другачијим методом, који је актуелан нарочито данас, у епохи светске доминације удружених наследника талмудских христомрзаца и разних врста духовних потомака Јулијана Отпадника, као Константиновог синовца и римског псеудо-императора који се у своје време обновом Соломоновог храма, ставио на страну Јевреја у борби против Хришћанства, одбацивши свето дело свог стрица. Данашњи антихришћански политичари пост-хришћанског света, као и разне врсте вукова у јагњећој кожи, као и отворених богобораца, јесу свесни или несвесни саборци циониста против Хришћанства. А нарочито против истинског православно-хришћанског духа, чији је исповедник био и равноапостолни цар Константин, као и сви светитељи кроз историју, а међу њима и наши србски.

О поменутом Константиновом методу борбе за хришћанску слободу, сведочи и повест о његовом крсту, познатом под називом Христов монограм. Под њиме су цареви војници, с помоћу Божијом, извојевали победу у бици код Милвијског моста 312. године, над вишеструко бројнијом војском тиранина Максенција.  Пред борбу, када Константин беше у бризи и сумњи у свој успех услед вишеструке бројчане надмоћи противника, јави му се по дану пресјајни крст на небу, и на крсту стајаше написано: Овим побеђуј. Цар удивљен овим виђењем, нареди да се скује велики крст (Христов монограм), сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста и мача задобио је победу у бици, и потом издао знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана, што је представљало назначење предстојеће хришћанске победе у Римској империји, крштења Европе и стврања блиставе хришћанске цивилизације, чија се пуноћа остварила под окриљем православног Византа.

Стога нас Константинов крст, који чини део знамена Србске Акције, упућује и на борбену нит православне вере, насушно потребну у данашњем времену кривитворења и разводњавања Христове Истине, а која представља срж наше идеологије.

Врх стране