Демократски брлог против права на живот

03. август 2013. / Коментар

У данашњој Србији се умире од глади и недостатка лекова у далеко већем проценту него од било ког другог узрока којима се наводно баве лажне невладине организације.  А управо је право на живот темељ борбе за социјалну правду и за сва права која из ње происходе а која неолиберални и капиталистички монструм Система, напросто презире. 

Иако паразитски властодржци путем такозване реконструкције владе покушавају да пред народом сакрију своје властољубље, најава могућности да се на овдашња министарска или саветничка места поставе извесни ционистички хохштаплери, само потврђује чињеницу о непостојању било какве самосталности овдашњих уцењених политиканстских полтрона. Јер је и познати хохштаплер Динкић, са својом булументом, био потребан као део владе искључиво због тога што западни ментори очито нису у почетку имали баш стопроцентно поверење у крајње антисрбску оријентацију режима Дачић-Вучић, али пошто је таква репутација у кратком року вишеструко потврђена, поменути двојац је добио одобрење Брисела и Вашингтона за „реконструкцију“ Владе, односно за избацивање терета који више није потребан. Такође, избори који би владајућем СНС-у данас највише одговарали, нису одобрени са Запада, чији центри моћи за свој балкански приоритет сматрају што бржу примену издајничког Бриселског споразума, као и повећану интервенцију овдашње државе у циљу наводно већег и ширег поштовања „људских права“. И по таквим бриселско-вашингтонским нотама свирају и Вучић и Дачић, као и читава плејада овдашњих изрода и медија који настављају своју хистеричну про-евроунијатску пропаганду о томе како је у Србији наводно нужно „веће поштовање људских права“ а у циљу испуњавања услова за приступање ЕУ.

Управо полазећи од таквих захтева и идеја, и узимајући притом у обзир контекст трагичних актуелности о умирању деце која немају новац за лечење, долазимо до закључка о једном врхунском демо(но)кратском лицемерју које сведочи о антисоцијалном и антинародном карактeру либералне демократије, нарочито њеном овдашњем издању. Јер ако говоримо о људским правима, једно од најважнијих људских права јесте право на живот. Оно је темељ борбе за социјалну правду и за сва права која из ње происходе а која неолиберални и капиталистички монструм Система, напросто презире. Јер ако вам је ускраћено право на живот, онда су вам ускраћена и сва остала људска права, као што су право на социјалну и здравствену заштиту, право на заштиту од деловања деструктивних верских секти или право на здраву животну средину.

И поред бројних овдашњих „невладиних“ организација које тврде да се боре за људска права, људско право на живот и даље је једно од најугроженијих права. Узрок томе није како се предпостављало наводна расна, верска и национална нетолеранција (која заправо заиста и постоји, али су чак и у Србији њена мета углавном Срби). Узрок томе, осим злочиначке уставне и законске толеранције абортуса, јесте и дискриминација према имовинском статусу. Наиме, у нашој земљи се умире од глади и недостатка лекова у далеко већем проценту него од физичког насиља мотивисаног расном, верском или националном нетрпељивошћу. Данас у модерном потрошачком друштву више вас нико неће питати ко сте и одакле сте, све док имате да платите за робу или услугу. Чак и у државној болници рећиће вам да ако желите да вам дете остане у животу, мораћете да издвојите одређену суму новца. Било да набавите лекове или платите скуп оперативни захват у иностранству. Иако сте уредно плаћали здравствено осигурање, порезе, доприносе и остало, режим је ипак одлучио да део вашег новца препусти тзв. невладиним организацијама, које се упркос овим чињеницама и даље боре за права настраних и девијантних особа или усмеравају своје активности ка непостојећим или маргиналним проблемима.

Дакле, наш новац који може и мора бити употребљен за лечење наше деце и обезбеђење довољних количина хране, сада одлази лажним невладиним организацијама које га троше или за своје личне интересе или за промовисање разних врста настраности, па чак и за финансирање сепаратистичких активности усмерених против постојећег уставног поретка и територијалног интегритета Србије. Можда ће неко рећи да су развој толеранције, демократије, цивилног друштва или право жена да по жељи извршавају убиства своје нерођене деце, важне ствари у животима свих нас. Можда су ове ствари некоме заиста битне. Некоме ко живи од промовисања таквих ствари заиста ово јесте од животне важности. Међутим, нама осталима то је неприхватљиво, не само због тога што се ради о злопупотреби народног иметка, већ и због тога што се таквом злопупотребом поткопавају преостали темељи заједнице.

Не тако давно невладине организације у Србији финансирали су разни западни центри моћи. Ту пре свега мислимо на ционистичке хохштаплере попут Сороша, којима је очигледно досадило да издвајају сопствени новац за остваривање својих циљева па су уз помоћ овдашњих марионетских власти одлучили  да се сви његови циљеви имају финансирати о трошку житеља Србије. Као што се и канцерогене ћелије хране на рачун домаћина тако и тзв. невладине организације живе о трошку грађана, при томе не чинећи ништа за квалитетнији живот народног организма.

Такав неприродан поредак последица је постојеће демократско-партијске куге, која омогућава све врсте експлоатација србског народа, па и овај монструозни вид издвајања народног новца за директну промоцију најболеснијих идеја које су мрске огромној већини народа. Верујемо да ће оваква недела утицати на отрежњење успаваног србског народа, коме ће у све већој мери постајати јасно да уколико жели да живи, мора се усправити и збацити јарам паразитског несоја.