Навршила се 81 година од погибије нашег учитеља Димитрија Љотића, политичара са крстом, вође покрета Збор, идеолога светосавског национализма и србског Трећег пута. Његов лик, дело и идеја одраз су свих оних србских и хришћанских мисли, дела и прегалаштва које је србство, прожето православљем, скупљало током векова свога постојања и борбе.
Димитрије Љотић је рођен у угледној србској породици и као такав васпитаван је и подизан у духу родољубља које га је красило од дечијих дана, па до последњег дана његовог овоземаљског живота. Борац из балканских ратова и Првог светског рата, политичар и адвокат између два светска рата, а у трагичним данима 1941-1945. године – народни спасилац.
Димитрија Љотића је кроз живот красио друкчији поглед на свет, док је готово цела његова генерација била заведена идејама тзв. Француске револуције и њених кћери. Насупрот својим политичким противницима, наш учитељ је у центар своје политичке мисли поставио Христа. Како је један од његових највернијих ученика – Димитрије Најдановић (доктор теологије и потоњи протојереј) истакао, Љотић је својим животом у Христу повео елиту наше интелигенције и заорао најдубљу бразду у народу. Повео је фалангу ентузијаста у све окршаје, образовавши читаву једну школу мислилаца која се из генерације у генерацију обнавља и умножава, и поред свих налета бесомучних сила.
Нихилистичким, атеистичким и материјалистичким идејама које су као пошаст захватиле нашу отаџбину, али и читаву Европу, Љотић и његови збораши супротстављали су мисао у којој је највећа вредност Бог. То је мисао која одбацује индивидуализам и идолатрију новца и материје, истичући органску мисао и заједницу Бога, монарха и нације, где је интерес нације изнад индивидуалних интереса појединaца, идеја отаџбине изнад идеје профита, а органска народна сарадња и заједништво изнад класних подела. Посебну пажњу Љотић и његови другови збораши посветили су разобличавању политичких партија и парламентарне демократије, истичући струке, односно сталеже, као организационо уређене целине које представљају органске делове нације, односно државе као правно-политичког израза нације.
Данас, 81. годину након погибије Учитеља, видимо да, упркос страху многих од прихватања његовог лика, његове идеје побеђују! Видимо да је комунистичка заблуда пропала након стотина милиона жртава те богоборне идеологије. Видимо да демократија и капитализам, чија је критика била својеврсна „јерес“ међу србским националистима (незборашима), сеју зло по свету ратовима и израбљивањем. Чињеницу коју је Љотић истицао – да су велике западне демократије непријатељи нашег народа – многи србски родољуби су схватили тек деведесетих година.
Такође, све већем броју Срба постало је јасно да је партијашење заиста „брлог у којем се прасци ваљају“, те је за многе Србе постало срамота бити члан било које странке. Али још увек огромна већина Срба не разуме да нема ваљане и суштинске политичке промене без промене владајућег духа, као ни да промена режима не значи ништа без промене система и рушења демократско-капиталистичког поретка.
Последњих година и месеци показала се исправност још једне прокажене Љотићеве мисли. Наиме, „међународно јеврејство“ (ционистичка окупациона влада) као кључни разорни фактор у глобалним политичким и економским токовима, односно чинилац који доминира западним демократијама, постаје све видљивији и оличен је посебно кроз подршку коју од стране САД и Велике Британије ужива разбојничка држава Израел у својим злочиначким походима. Дакле, Учитељ је и ту био у праву, јер је још у оно време разобличавао јеврејски лоби и указао на циљеве „међународног јеврејства“, међу којима су и борба против хришћанства и национализма, односно тежња ка слабљењу европских и хришћанских нација и даље уништење сваке слободне мисли која не прихвата његове подвале попут демократије, комунизма, атеизма и капитализма.
У складу са свим наведеним закључцима, не можемо а да се не сложимо са следећом мишљу проте Димитрија Најдановића, којом ћемо и завршити овај наш чланак: „Ако је Освалд Шпенглер пророковао да ће идући миленијум (хиљаду година) припадати Русији Достојевског, може се рећи да ће будући векови на отачаственом тлу припадати Димитрију Љотићу. Односно, његовој мисли и носиоцима исте. А то значи Христу Господу који из дана у дан лик Димитрија Љотића чини светлијим, топлијим и милијим.“