Хоћемо да створимо фаланге одушевљених бораца… Ти борци морају претходно сами бити препорођени. Само такви, моћи ће осталима служити за пример и бити у стању да и од осталих начине фанатике, оне, који хоће и по цену највећих жртава борити се…
Ако ово успемо, ми ћемо искупити свој дуг према палим друговима; искупићемо све оне вековне жртве најбољих синова… Онда ни њихово ни наше живљење није било узалуд. Онда ћемо моћи бити сигурни да смо народу обезбедили да у историји света одигра ону улогу, која се додељује само најбољим међу најбољима. Само овим моћи ћемо искупити наше досадање грехе, лутање, поклецивање. Само овде наше досадање патње значиће прочишћавање и припремање за један прави, лепши, бољи живот.
Његово учествовање у њима је свестрано: национално, економско и социјално, али истовремено и јединствено, национално. Онај ко му је био дао партије да кроз њих он реализује своје биће, тај је учинио једно историјско насиље над њиме…
Зато је нама још увек блиска прва национална револуција. Она означава и симболише напор целине, покрет нације да се афирмише онако како то њеном бићу одговара; она је израз наше колективистичке природе и њених националних, социјалних и економских атрибута. Она нам после 130 година може још увек да служи као пример пута којим треба да гредемо.