Дух Божића и национал-револуционарни активизам

07. јануар 2013. / Коментар

Наша политичка акција окупљања здравомислећих синова србске нације око идеје православног национал-револуционарног препорода, јесте у служби православне духовне борбе, у којој и проналази духовно уточиште. Божићни пламен Бадњака, везујући нас за прасрбски искон, као и за Витлејемску пећину у којој се први пут огрејао Богомладенац, подсећа нас и на пламен данашње србске борбе који се не сме угасити! У таквом духу и прослављамо Рождество Христово, празнично ускликујући древни поздрав наших Старих.

И ове године са радошћу налажемо Бадњаке – наше старе рођаке, дочекујући и прослављајући Божић, рођендан Сина Божјег, као догађај у коме се остварила „пуноћа времена“, те је Бог Отац „послао Сина Свога Јединородног да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни“, чиме се људском роду открио смисао света, природе и коначни циљ постојања.

Господ је створио свет, а у свету човека, обдаривши га слободом и љубављу, да буде круна свега створеног, чувар и управитељ Божјега света. Ипак, народи – а међу њима и наш србски род – којима је дата улога носилаца светлости хришћанског богопознања, већ дуго под утицајем различитих историјских превирања, пребивају у вртлогу духовних агонија и беспућа. Такво стање компатибилно је и стању актуелне глобализације, капиталистичке експлоатације и владавине хедонистичко-материјалистичког духа, који представљају јемство ционистичке окупације србског и европског тла. У том контексту, као тмуран облак над распетим Србством, стоји чињеница да су дух и начин живота који доминирају код данашњих Срба, сасвим недостојни наших великих предака и славног православно-хришћанског имена. Управо у томе лежи узрок свим недаћама у којима смо се као народ затекли, узрок окупације и раскомаданости србских земаља, узрок константном проливању невине србске крви и узрок срамне чињенице да се на власти у србским земљама налазе партијашки паразити као огољени издајници и пљачкаши народне имовине.

Ипак, у чињеници духовног узрока нашег народног пада, лежи и путоказ нашег препорода. Наиме, иако се данашњи србски род још увек не сећа довољно нити Бога нити својих греха, Господ нас воли и не оставља нас, утолико више што као народ, упркос духовној агонији, носимо у своме сопству бреме великих дарова духовних и физичких, који представљају победоносно семе у које верујемо и за чије поновно клијање се боримо. Јер оно и данас сија попут злата, раздражујући наше душмане свих фела. Оно је разлог чињеници да је србофобија и даље једно од кључних обележја антихришћанског светског и европског поретка, чији се жреци упорно боре да се код окупираних народа у потпуности затру остаци хришћанског духа, а нарочито правоверног богопознања сачуваног у Цркви Православној, које човека упућује пре свега на духовну борбу за Царство Небесно као темељ сваке друге борбе и сваке друге победе.

И наша политичка акција окупљања здравомислећих синова србске нације око идеје православног национал-револуционарног препорода, јесте у служби такве борбе, у којој и проналази духовно уточиште. Божићни пламен Бадњака, везујући нас за прасрбски искон, као и за Витлејемску пећину у којој се први пут огрејао Богомладенац, подсећа нас и на пламен данашње србске борбе који се не сме угасити! У таквом духу и прослављамо Рождество Христово, празнично ускликујући древни поздрав наших Старих:

Мир Божији, Христос се роди!

Ваистину се роди!