Епоха издаје и дух нових србских витезова - Тепића и ђенерала Вељка

29. септембар 2018. / Коментар

Србски народ је кроз своју славну историју изнедрио много хероја чије је чојство и јунаштво било светао пример млађим генерацијама у тешким временима, а чија су бесмртна дела служила на понос читавом србском роду. Попут витезова и хајдука из јуначких епских песама, у новијој србској историји сусрећемо се са див-јунацима који су својим животним подвизима дорасли славним прецима из далеке ратничке прошлости. Један од таквих примера је и ђенерал Вељко Раденовић.

Ђенерал Вељко био је командир Посебне јединице полиције у Призрену све до повлачења србске војске и полиције са Косова и Метохије јуна 1999. године. Србство је нарочито задужио својим ослобађањем Ораховца 1998. године од шиптарских терориста, који су неколико дана држали становнике овог србског града као таоце. Иако нарушеног здравља, ђенерал Вељко није штедео себе у акцијама србских полицајаца, већ је у њима као прави вођа увек био испред момака којима је командовао. Уснуо је у Господу 29. септембра 2012. године у Крушевцу, где је и сахрањен. На исти дан када су 1991. године за Србство живот дали и јуначки мајор Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић. Сви они јесу симбол победничког србског ратништва, насупрот данашњим издајничким властодршцима који срозавају оружане снаге државе Србије и сервилном политиком према својим НАТО менторима, омогућавају шиптарским србоубицама да запоседају стратешке тачке на северу Косова и Метохије, што је пре потписивања срамног тзв. Бриселског споразума било немогуће. 

Верујемо да ће после ове епохе издаје и расула, доћи време у којем ће међ' Србљем доминирати дух Синђелића и Тепића. Дух, исконски, србски и победнички! У то верујемо и за то се боримо!