Поштовани саборци, националисти, представници суверених народа,
Годинама је народима нашег континента говорено да је предаја – компромис. Да је понижење – дипломатија. Да је окупација – мир.
А сада видимо крајњи исход.
Ционисти и мондијалистички поредак више не скривају своје намере. Више не говоре језиком партнерства, већ језиком покорности.
Сваки народ мора да се покори.
Свака култура мора да се раствори.
Свака институција мора да клекне.
А свако ко пружи отпор бива изолован, демонизован и разорен изнутра.
Некада смо веровали да страна доминација долази искључиво кроз војске. Али модерним империјама више није потребна инвазија.
Оне постављају послушне владе.
Корумпирају институције.
Замeњују националне елите управницима оданим спољним интересима.
И тако државе почињу да пропадају без испаљеног метка.
Данас се наша отаџбина налази управо у таквој ситуацији.
Режим у Београду непрестано говори о стабилности, европским интеграцијама, нормализацији и напретку. Али иза тих пажљиво увежбаних речи крије се нешто много мрачније: спора ликвидација националног суверенитета.
Више од једне деценије власт у Србији систематски разграђује сваку институцију која је повезивала србски народ на окупираном Косову и Метохији са остатком нације.
Судови су нестали.
Полицијске структуре су угашене.
Телекомуникације су предате.
Енергетска инфраструктура је уступљена.
Банке су затворене.
Цивилна управа је распуштена.
А сада су чак и универзитети и болнице на ивици нестанка.
Народу се говори да је то компромис. Али компромис не брише постојање једног народа.
Народу се говори да је то неопходно ради мира. Али мир без достојанства је само пораз.
Данас се Срби на својој прадедовској земљи третирају као странци, осим ако не прихвате документа шиптарских окупационих власти – добро познатих исламских екстремиста, трговаца органима, рушитеља цркава и слугу сваког мондијалистичког господара, а самим тим и најоданијих извршилаца америчке глобалистичке политике у Европи.
Професори, лекари, наставници и породице које су генерацијама служиле свом народу данас су приморани да траже дозволу само да би остали у сопственим домовима.
А режим то слави као дипломатску победу.
То је институционална предаја прерушена у администивне токове.
Ционисти и мондијалистички систем врло добро разумеју једну ствар: народ не нестаје само онда када падну његове границе.
Народ нестаје онда када му нестане памћење.
Када му нестану школе.
Када му нестане језик.
Када му деца одрастају под туђим институцијама и туђим наративима, уз помоћ гвоздене шаке Новог светског поретка.
Тако се у модерном добу бришу цивилизације. Кроз постепену нормализацију понижења.
И док се све то дешава, медији ћуте. Међународне организације аплаудирају „стабилности“. А владајућа странка понавља исте празне пароле о суживоту и модернизацији.
Драги саборци,
Ово није само регионално питање. Ово је део шире глобалне трансформације.
Широм света независни народи се приморавају да се одрекну идентитета, традиције, суверенитета и историјског памћења. Владе које пруже отпор бивају дестабилизоване. Лидери који одбију послушност бивају уклоњени. Читава друштва се преобликују кроз економску зависност, политички притисак и културни инжењеринг.
Најтрагичније од свега јесте пораст инфантилне и детињасте опседнутости код многих европских националиста, предвођене чудном опсесијом злоупотребљеном симболиком, шминком и украсима, као да су то главни показатељи идеолошког профила утемељеног у Истини и Идеји коју сви ценимо и волимо.
Та опсесија и незрелост у добу постистине лишавају их свих особина које су их некада чиниле националистима. Постали су директне слуге Новог светског поретка, чак отворено или срамно подржавајући организације које су најистакнутије личности наших покрета презирале у свом времену.
Тако данас видимо некада уважене покрете како величају мондијалистичку Европску унију, па чак и НАТО пакт, скривајући свој кукавичлук иза измишљених претњи, док су потпуно слепи пред стварном опасношћу и допуштају себи да постану марионете Вечног Мондијалисте.
У свим случајевима они своју енергију, па чак и своје животе, стављају у службу мондијализма и ционизма. Сходно томе, мењају се и сами темељи њихове националистичке идеологије, заражене страним ткивом.
А иза свега тога стоји иста идеолошка машинерија: веровање да историја, народи и духовне традиције морају бити замењени централизованим глобалним системом.
Национализам без хришћанског духовног чиниоца и хришћанских вредности, празна је љуштура, лишена дубљег разумевања сложених и вишедимензионалних проблема.
Вечни Мондијалиста жели свет у коме се „истина“ ствара.
Али ниједан пропагандни систем и окупација не трају вечно.
И ниједан режим изграђен на издаји не избегава суд довека.
Зато вам данас кажем:
Не прихватајте понижење као мир.
Не мешајте тишину са стабилношћу.
Не називајте окупацију суживотом.
Размишљајући и говорећи о нашим изазовима и тешким временима на оваквим скуповима често нас испуњавају очајем и горчином. Али немојмо очајавати, јер Христос васкрсе, и ваистину васкрсе! Зато је победа већ наша.
Поздрављам вас све.
Живела Европа нација!