Грчка: Кривосудни терор над национализмом

07. октобра 2020. / Коментар

Aпелациони суд у Атини, данас је после суђења које је трајало више од пет година, грчку патриотску странку - Златну зору прогласио злочиначком организацијом која се бави насиљем над политичким противницима, осудивши и њено руководство, иако је главни тужилац - Адамантија Економу тражила да припадници Златне зоре буду ослобођени, јер, како је навела, нема доказа да су имали икакву улогу у планирању или спровођењу серије напада за које се терете. Међутим, концепт суђења је био бољшевички, уз гажење елементарних правних начела и довођење руље левичарских сподоба пред зграду суда. Руље која тражи линч, крв и наводну освету. Што је свакако парадокс, јер је Златна зора једина странка у Грчкој чији су активисти у ХХI веку брутално убијани.

С друге стране, озбиљан проблем постоји и у самој Златној зори. Пре свега, од почетка је њен идејни концепт погрешан јер није заснован на православљу. Временом је Златна зора постала бар декларативно православна, и надали смо се да ће се тенденција преображаја Златне зоре наставити, те смо и веровали да она постаје покрет грчког препорода. Мноштво верујућих православних Грка почело је 2011-2013 да се окупља око Златне зоре третирајући је као стожер окупљања здравијих делова нације зарад отпора левичарско-мигрантској пошасти. Својеврсна подршка стигла је током прогона 2013. године, и из крила Грчке Цркве, у виду изјаве једног од најугледнијих грчких архијереја – митрополитa глифадског Павла, који је осудио прогон над Златном зором, између осталог рекавши: „Политичари старих партија су покрали државу, али су они поштеђени. Народ врло добро зна колико њих је завршило у затвору. Уместо њих, утамничени су људи који су жртве“.
Зато смо и ми тада решили да подржимо Златну зору, те смо и имали активну сарадњу са њеним активистима. Међутим, Златна зора није ваљано ишла путем којим смо се надали да ће ићи, а временом се наталожило доста компромитујућих ствари (непотизам, оптужбе за финансијске малверзације...) које су јој четвороструко смањиле подршку и гурнуле је испод изборног цензуса. То је пак проузроковало масовни одлив чак и из језгра њеног чланства, те стварање нове странке - Грци за Отаџбину, која је тренутно по својој прилици и нешто снажнија од онога што је остало од Златне зоре. Наравно, подмукли мондијалистички систем у Грчкој, чекао је тренутак стрмоглавог пада подршке Златној зори, не би ли крвнички ударио на њу и на грчки национализам. И упркос свим смутним дешавањима око Златне зоре, ми ову срамну и скандалозну пресуду видимо као обрачун циониста, мондијалиста и неокомуниста са грчким народом.
Стога, иако је Златна зора очито завршила са својом мисијим (донекле успешно а однекле неуспешно), грчки национализам је жива и снажна стихија коју левичарско-мондијалистичка тоталитарна репресија не може уништити!