Христос Васкрсе!
15. априла 2012. / Коментар
Светлост Васкрсења Христовог као путоказ национал-револуционарне борбе
И ове године се изнова радујемо дану светлости Христовог Васкрсења, као дану величанствене победе живота над смрћу и као знамену сваке будуће победе, личне и националне, у име Господа нашег Исуса Христа! Упркос свим актуелним недаћама распетог и кукавног Србства, радујемо се дану рађања новог човека и дану Светлости која као сунце новога живота засја из гроба, сатрвши главу Змији чији су пород грех и смрт – исконски непријатељи људског рода. Стога и верујемо да ће победоносна светлост Христовог Васкрсења и даље подстицати србски народ на повратак јединој спасоносној и животворној сили – вери православној. Верујемо и да ће Васкрсли Христос читавом нашем народу, у свим србским земљама и у расејању, донети утеху и даровати му снагу која је неопходна за опстанак у тмурном времену данашњице. Ту нарочито имамо у виду наш напаћени народ на Косову и Метохији, који овогодишњи Васкрс дочекује у ванредној приправности и напетости поводом актуелних појачаних провокација и претњи шиптарских терориста.
У светлости великог празника огледа се и трулеж најновијег нечовештва марионетског режима у Београду који поново хапси србске родољубе, овог пута због гнева који се пре четири године сручио на окупаторску амбасаду САД. Ових васкршњих дана, посебном жестином трују србски народ позиционо-опозициони продавци магле, који зарад сопствених паразитских и властољубивих побуда већ предуго заводе србски народ за Голеш планину. Насупрот смраду предизборног брлога и његових политикантских клика и котерија, поново истичемо истину да је србском народу нужна национална револуција! Пре свега револуционарна промена начина размишљања и понашања, која једина може створити армију политичких војника као чврсту базу за будући политички и економски препород. Духовно дисциплинована армија, којој вера православна и завети предака не стоје само на уснама и која са чврстом визијом Царства Небеског као главног циља овоземаљског битисања, не страхује од последица свог политичког активизма, ма какве оне биле. То је дух који желимо и борбено-организациони идеал коме стремимо и који градимо! А васкршња радост нас посебно крепи на таквом путу, јер као тиха вода која брег рони, будућа армија србских политичких војника, изнедрена из малобројних незагађених извора здраве народне стихије, сијаће духом препорода и васкрса успаваног и распетог Србства!
То је наш пут – пут србског политичког војинства. Он није лак, али као што каза владика Његош: Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може! Тежина тог пута сразмерна је тежини ситуације у којој се Србство данас налази и подсећа нас да Васкрсења не бива без страдања и смрти. У духу те истине, победоносно кличемо:
Христос Васкрсе!
Ваистину Васкрсе!