Интервју са Националним препородом Пољске

За почетак, изложите нашим читаоцима, све што сматрате битним у вези  Вашег покрета. Кажите нам шта је то Narodowe Odrodzenie Polski (НОП)?

Велики поздрав и од нас за србске другове! 

Narodowe Odrodzenie Polski  (Национални препород Пољске) је најстарија пољска националистичка организација након Другог светског рата. Развој НОП-а од дана почетка бунта против комунизма (10.11.1981), доживљава значајне унутрашње промене: почевши од форума националистичке омладине, одржаног 1983. године, НОП постаје добро уређен национал-револуционарни покрет са јасном идеологијом. Покрет је увек био спреман за изазове. У новембру 1983, почели смо да издајемо лист „Jestem Polakiem" (Ја сам Пољак) - први и дуго времена једини националистички подземни часопис у Пољској. НОП је 1985. године основао и подземну издавачку кућу под истом називом („Jestem Polakiem“) која је до 1989. године, када је пао комунистички режим, објавила више од 100 наслова књига, брошура и наредних часописа (нпр. „Szczerbiec“ /име пољског краљевског крунидбеног мача/, „Młodzież Narodowa" /Народна омладина/, „Myśl" /Мисао/, „Biuletyn NOP"/Билтен НОП-а). У периоду комунистичког режима активисти НОП-а учествовали су у директним акцијама организовања манифестација и студентских штрајкова. НОП придаје посебан значај образовању својих активиста и симпатизера организујући циклусе обуке о друштвеним и политичким темама, економији, вери и историји. НОП је идеолошки покрет, међутим, због правне погодности, од 1992. године регистрован је као политичка организација од стране Окружног суда у Варшави и Државне изборне комисије. НОП је активан у неколико области: оснива истраживачке и културне институције (Национално-радикални институт, Институт Трећег пута итд), организује друштвене, омладинске и синдикалне покрете. НОП такође издаје најстарији националистички часопис у Пољској „Szczerbiec" (тираж: 2000 примерака), и најстарији и највећи у Пољској, свакодневно ажурирани националистички/национално-револуционарни портал Nacjonalista.pl - једини сајт на којем можете читати на пољском о акцијама србских националиста, посебно Србске Акције, и о личностима попут Милана Недића, Дмитрија Љотића или Небојше М. Крстића. Такође водимо нашу националистичку интернет продавницу „Архипелаг“. 

Покрет је суоснивач „Међународног Трећег пута" (International Third Position), мреже која окупља политичке групе сличне идеолошке оријентације.

Циљеви на које указује НОП изражени су у два основна документа: „Идеолошки принципи национализма“ и „Програмска начела НОП-а". НОП се снажно залаже за политичку децентрализацију ценећи да локалне заједнице играју кључну улогу у формирању праве националне моћи. У сфери привреде, НОП се залаже за изједначавање улоге капитала и рада као и потенцирање приватне својине на основу дистрибутивног система. НОП је такође за забрану веће концентрације имовине у рукама било државе било анонимних приватника. НОП одбацује лажни демократски систем који води моралном релативизму и предаје судбину нације у руке корумпиране „политичке класе“. НОП је први политички покрет у Пољској који је уочио реалну опасност за нашу земљу која долази од Европске уније и одлучно се супротставио сваком покушају ликвидације пољске државе. Исти такав приступ имамо и према НАТО-у. Не желимо никакве стране (било какве!) трупе на пољском тлу. Противили смо се и противимо се сваком рату (Србија 1999, Ирак, Авганистан, Ирак, Сирија итд) у интересу америчко-ционистичке империје. НОП проглашава неопходност борбе против демократско-либералног система на путу националне револуције схваћене као потпуна реконструкција друштвеног, економског и политичког живота у складу са вечним вредностима хришћанске цивилизације.

Нећу овде ништа да кријем нити да улепшавам стварност – ми смо бројчано релативно мали покрет. Захваљујемо Богу на нашим успесима и дугогодишњој борби. Мислим да треба да будемо захвални и за своје неуспехе, јер сваки неуспех је поука и доказ да морамо да будемо бољи хришћани и да се више боримо против својих грехова. Идеологију коју смо утемељили, користе и многе друге групе у Пољској. У том смислу, прилично је смешно видети неке наше мрзитеље који данас говоре оно што ми причамо годинама. Они купују и читају наше идеолошке публикације јер нису у стању да израде своје. Ако погледате академске књиге и чланке о пољском национализму после 1945, увек ћете тамо наћи НОП, али још увек је много посла пред нама.

Наш први регистровани и званични симбол је рука са мачем, тзв. фаланга. То је стари симбол који је користила пољска морнарица у ХVI веку, а након 1934. године усвојили су га пољски револуционарни националисти из Националног радикалног покрета и други следбеници националног радикализма.

Као симбол нашег покрета користимо и „орла са круном и снопом“.

На крају морам напоменути да на јавним догађајима са поносом показујемо келтски крст – то је најбољи начин да спречимо лажне „националисте“ да нам се придруже. Оне који воле да понављају либералне и комунистичке лажи о нашем „нацизму“.

Који су све видови активности НОП-а?

Као и други национал-револуционарни покрети у Европи, ми спроводимо уличне акције и организујемо демонстрације путем чега исказујемо свој став по кључним питањима (независност Пољске; одбацивање ционистичке окупације, одбацивање Европске уније и НАТО-а, масовна имиграција, неосовјетизам). Годинама водимо кампању под називом „Сусрет са национализмом“, где на отвореним сусретима са припадницима НОП-а наши земљаци могу да разговарају са нама, купе наше књиге или се прикључе нашим редовима. Све се одвија у градским центрима како би се допрло до што већег броја људи. Све радимо потпуно отворено, тако да у извештајима након акције нећете наћи маскирана лица на фотографијама. Поносни смо на наше идеје. Поред уличног активизма посебну пажњу посвећујемо идеолошком/метаполитичком раду па организујемо конференције, издајемо књиге и наш часопис „Szczerbiec“ (од 1991. године), подстичемо наше чланове да учествују у ходочашћима и развијају духовни хришћански живот. Још један вид наших активности јесте учешће на изборима. Користимо ту прилику само ради представљања наше трећепуташке и национал-револуционарне идеологије. На последњим парламентарним изборима 2019. наш кандидат је добио скоро 14.000 гласова и све нас то није коштало ништа. Иначе, током свих предизборних кампања, ми смо говорили исто оно што говоримо иначе. Коначно, веома важан део испољавања нашег национализма јесте социјални активизам – редовно помагање сиромашним или хендикепираним особама, добровољно давање крви кроз нашу кампању „Национална акција давања крви“, као и афирмисање породице кроз нашу кампању „Деца из комшилука“.

Колико је вера важна за НОП? 

Христос је за нас центар визије света. Наше идеје, наш програм, наш национализам, засновани су на католичкој традицији и католичком друштвеном учењу. Посебну оданост имамо према Богородици - Пресветој Деви Марији, која је у прошлости много пута штитила наш народ и отаџбину. Неки од наших симпатизера и пријатеља су православни хришћани и њих сматрамо браћом, а исти приступ имали су и пољски националисти пре Другог светског рата.

Кога сматрате утемељивачем пољског национализма?

Један од најпознатијих суоснивача и главних идеолога пољског национализма је Роман Дмовски. Друга два мање позната су Зигмунт Балицки и Јан Лудвик Поплавски. Сви они су очеви наше школе мишљења и научили су нас да интересе Пољака и Пољске ставимо на прво место. Али по мом мишљењу, рана верзија пољског национализма била је заражена грешкама модерног доба (либерализам у економији, сцијентизам, позитивизам, игнорисање хришћанског морала). Крајем 20-их година ХХ века, пољски национализам почео је више да се окреће Богу и 1934. године - стварањем историјског Националног радикалног покрета (не мешати га са садашњом групом са овим именом) - достигао је своје духовно савршенство. Од тог времена је кренуо национал-радикализам који је такође један од наших идеолошких стубова. Рекао бих да је национални радикализам први корак ка модерном пољском Трећен путу.

У каквим сте односима са другим европским националистичким покретима?

НОП је био први покрет у Пољској који је почео да успоставља везе са другим националистичким покретима у Европи. Урадили смо то у оквиру пројеката „Међународни Трећи пут" и „Европски национални фронт". Многе наше некадашње пријатељске организације су једноставно нестале, а неке од њих су биле заинтересоване само да направе једну заједничку фотографију. Од пре неколико година нас занима само сарадња заснована на оданости, заједничким вредностима и спремности на узајамну помоћ и подршку у тешким временима. Овакво међусобно разумевање смо постигли са нашом браћом и сестрама из грчке Златне зоре. Поносан сам на то што сам једна од особа која је у томе имала значајну улогу. Још увек имамо неке контакте са националистима из Италије (Forza Nuova, Аzione Frontale), Шведске (Нордијски покрет отпора), Шпаније (познати национал-револуционарни идеолог  Хуан Антонио Љопарт и његов Моvimiento Pueblo) и Румуније. Будућност ће нам показати куда ће нас то путовање одвести. Ја се лично надам да ћемо са Србском Акцијом изградити исто такво политичко братство какво смо изградили са Грцима. Све је у Божијим рукама!

Какав је Ваш став према такозваном украјинском национализму?

Национални препород Пољске је била једна од првих политичких организација која је имала контакте са украјинским националистима. Украјинска партија „Свобода" је предложила састанак са нама у Варшави 2011. године и ми смо то прихватили јер смо спремни на дијалог са људима који говоре о одбрани традиционалних вредности, нације и хришћанске Европе. Мислим да не можемо бити вођени мржњом као Христови следбеници. Са Украјинцима смо разговарали о трагичној прошлости, али и о ситуацији пољске мањине у Лавову. Радило се о званичној делегацији коју је предводио шеф одељења за међународне односе „Свободе", и они су потврдили спремност да реализују принципе Трећег пута. Био је дакле тај један састанак (иако су нас наши непријатељи оптуживали за „сарадњу“) – и никакви даљи односи због све веће љубави украјинских националиста према САД, НАТО-у, ЕУ и Израелу. Имамо строгу политику по овом питању. Ми опет ценимо добра дела чак и ретроспективно, па захваљујемо члановима „Свободе" из градског већа Лавова што су, након наших захтева, пристали да оснују културни „Пољски дом“ за наше сународнике. То је била веома важна ствар за очување националног идентитета Пољака на том подручју. Али судећи о украјинском национализму и националистима, угледам се на Христа и Његове речи: „Познаћете их по плодовима њиховим“. Такође, из пољске перспективе не може се заборавити геноцид у Волинији и источној Пољској где су украјински националисти током Другог светског рата убили више од 200 000 пољских цивила (не војника!), углавном жена и деце, на најварварскији начин. Био је то чист сатанизам. Неки људи кажу: „То је историја, не можемо живети од прошлости". Али и у данашњици, из перспективе револуционарног националисте, питао бих: можете ли замислити Џорџа Сороша, све мејнстрим медије и политичаре, либералне и левичарске јањичаре, како хвале србске или пољске националисте? Можете ли замислити да се Бернард-Анри Леви састане са србским или пољским националистима? Данашњу улогу украјинских националиста могу да упоредим са џихадистима у Сирији. Погледајте пажљивије и видећете руку Јенкијевих тајних служби. Из духовне перспективе, не могу у тзв. украјинском национализму, како ви кажете, да видим праве хришћанске корене нити било чега другог осим антируске мржње. Због тога, не желимо да имамо било шта заједничко са овом идеологијом. Исто тако, не желимо да имамо ишта заједничко са „националистима“ који хвале бољшевизам и совјетско време.

Да ли је у Пољској на снази прогон националиста од стране државних медија и власти?

Западни медији или пропагандисти Кремља приказују актуелну пољску владу владајуће странке „Право и правда" као националисте, али то је исто као кад Александра Вучића називају „бескомпромисним србским националистом“. Знамо да је то лаж. У Варшави имамо марионете атлантизма на исти начин као што смо имали марионете Совјетског Савеза пре 1989. године. Влада је улагањем огромног новца произвела сопствене „националисте“ који понекад показују неке историјске симболе, одају поштовање херојима антикомунистичког подземља после 1945. године и то је све. Плаше се „контроверзних“ тема јер знају да ризикују губитак привилегија.

У Пољској тужиоци и полиција покушавају да нападну националисте због употребе келтског крста и такозваног говора мржње. Неки од наших чланова, укључујући мене, били су или су прогањани због постављених слика на друштвеним мрежама и чланака објављених у нашем часопису. Међутим, имам лоше вести за наше непријатеље - они нас не могу сломити. Нисмо сезонски „националисти“. Корнелије Кодреану је једном рекао: „Погледајте их, своје тиранине, право у њихове очи. Издржи смирено све ударце, издржите све болове, ма какви они били, јер ће наше жртве бити гвоздени темељ направљен од сломљених тела и од измучених душа , наше победе“. Ово је и порука за моје прогањане србске другове.

Можете ли нам рећи нешто више о вашим активностима у вези подршке србском Косову и Метохији?

Пре свега морамо да разјаснимо неке ствари. Ми кажемо да су Косово и Метохија србски, не зато што желимо да придобијемо симпатије србских националиста или зато што мрзимо Албанце и Американце. Ми то кажемо јер је то истина. Истина је недељива и не подлеже личном тумачењу. Многе цркве и манастири на Косову и Метохији су потврда ове Истине. Крв србских витезова проливена на пољу Косову 1389. године, потврда је ове Истине. Ако се одвојиш од Истине, не можеш бити прави хришћанин. Иначе, неки историјски извори у Пољској и Турској говоре да су се у Косовској битки на србској страни борили и витезови из Пољске.

Национални препород Пољске је уз Србе од почетка сукоба на Косову. Још 1999. године организовали смо први протест испред америчког конзулата у Кракову. Након тога наши чланови били су присутни на скоро свакој манифестацији солидарности са србском браћом и сестрама. У оквиру наших кампања „Косово је србско“ и „Србско Косово – пољска Шлезија“ спровели смо маршеве у Варшави, Вроцлаву, Бјалистоку, Шчећину, Радому, Глогову, Колобжегу и Жешову. У нашим медијима – електронским и штампаним – објавили смо десетине текстова о србском Косову. Из горе наведених разлога никада се нећемо предомислити по овом питању.

За крај, Ваша порука за Србе?

Моја прва порука је посебно за чланове Србске Акције. Будите јаки и храбри. Немојте се обесхрабрити због неких неуспеха или прогона. Бог је са нама и увек запамтите да ће коначан тријумф нације и њено васкрсење у Христу Спаситељу бити резултат напора и покушаја многих генерација националистичких бораца. Био сам пријатно изненађен када сам на Вашем сајту видео преведено дело „Политички војник“ које је написао наш добар пријатељ Дерек Холанд, побожни католик. Међутим, касније сам схватио да су његове идеје веома сличне идејама Ваших истакнутих политичких војника попут Милана Недића, Дмитрија Љотића или Небојше М. Крстића. Нарочито овај последњи је одличан пример модерног Христовог ратника и следбеника идеје Трећег пута. Дакле, како сам слушао у једној беседи свештеника традиционалисте, „не будите као незнабошци који немају наде“ (1. Сол 4,13). Победа ће бити наша!

Моја друга порука је за све праве Србе. Волите Христа и Његову Свету Мајку. Учите на грешкама других некадашњих хришћанских народа. Ако једном изаберете либерализам, добићете либерализам у свим аспектима живота. Пољска, моја домовина, иде истим погрешним путем као Ирска или Шпанија. Политичари су годинама лагали да у Европској унији можемо да сачувамо своју традицију и моралне вредности. Послушајте речи Вашег земљака, Небојше М. Крстића, који је говорио: 

«Жив је Бог и живи су Божји Срби, који су, како рече Свети Владика Николај Велимировић, „по крви Аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу хришћани“ (Видовданска беседа у манастиру Раваница 1939. године). Срби Божји су живи јер знају да је овај живот стална борба у којој се збива  оно што „бити не може". Такође, живи су Срби Божји, јер неће да продају веру православну за белосветску вечеру. Срби су живи јер истински верују у Бога Живог и Истинитог. Хришћанство је вера неустрашивих и непобедивих. Господ Исус Христос нас охрабрујуће опомиње: „Не бој се, мало стадо“ (Лк.12,32), а апостол Павле опомиње: „Не дај да те зло победи, него победи зло добрим“ (Рим.12,21). Не преостаје нам ништа друго него да чинимо оно што су чинили наши Свети Преци: сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!»