Косовско питање и косовски завет данашњих времена

17. децембра 2018. / Коментар

Као што знамо, наши славни и свети  преци су својим главама и својом крвљу плаћали ослобађање свете србске земље, а данашњи издајнички властодршци пљују на њихово свето дело јер по налогу својих атлантистичких ментора учествују у завршној фази издаје Косова и Метохије. Антисрбски режимски медији  наравно прећуткују ту чињеницу, као и чињеницу да је текуће стварање тзв. „Војске Косова”, такође чин у коме суделује Вучићева огавна власт чије марионете из (анти)Србске листе, и даље подржавају Харадинајев терористички и узурпаторски режим у јужној србској покрајини. Наиме, иза кулиса измишљених тензија стоји чврста дружба Вучића и шиптарских зликоваца који заједнички под америчким протекторатом раде на афирмисању лажне и бандитске државе на тлу свете србске земље, при чему зарад стицања политичких поена, глуме међусобни сукоб.

Измишља се да инвазија Шиптара на север Косова и Метохије малтене „само што није почела”, како би Вучић своју финализацију издаје правдао тиме што је ето, „то признање било једини начин да спречи етничко чишћење Срба”. Међутим, Шиптарима и НАТО окупатору потребан је привид толеранције и мултиетничности на Косову и Метохији, те они по својој прилици никакво чишћење и не спремају. Наравно, вршиће се и даље перфидан притисак и отежавати услови Србима како би се што више њих одселило, али класичног погрома највероватније неће бити. Шиптари су задовољни чињеницом да је потписан тзв. Бриселски  споразум, као и да Вучић припрема коначни чин издаје Косова и Метохије. Задовољни су чињеницом да већ имају оружане снаге које се увелико крећу по читавој територији Косова и Метохије, да исте снаге снадбева и подржава Америка, те уопште и није кључно питање да ли ће се те снаге формално звати војском или не. А као што видимо, наденуће себи такав назив.

У сваком случају, актуелна недела шиптарске терористичке тзв. „Владе Косова”, чине не само НАТО окупатор и Харадинај, већ и Александар Вучић који је не само безаконим тзв. Бриселским споразумом прихватио да шиптарски зликовци имају овлашћења којима спроводе антисрбске мере, већ преко тројице својих страначких пиона активно суделује у тој тзв. Влади Косова коју подржава путем својих посланика у нелегалној тзв. „Косовској скупштини”. Наравно, и само учешће на нелегалним шиптарским изборима (и Вучичево насиље над Србима који су били против избора) јесте чин велеиздаје, а улазак у „Владу” ратног злочинца Харадинаја, показује да бесрамност и државорушилаштво изрода Вучића и његове власти, једноставно нема границу. Дакле коалиција Харадинај – Вучић, спроводи све актуелне антисрбске акте „Приштине”. А овдашњи медији такво стање ствари наравно крију, и чак су у више наврата измислили да су ти напредњачки издајници напустили Харадинајеву тзв. „Владу”, али то је безочна лаж.

Оно што је на нама у овом тренутку, јесте да непрестано ширимо свест о Косову и Метохији као окупираној али светој и неотуђивој србској земљи која у повољним приликама мора бити ослобођена, да се молимо Богу за србско Косово, да разобличавамо издајничку власт и издајничку опозицију који спроводе издају, као и да често обилазимо и помажемо наш народ и наше светиње на Косову и Метохији, нарочито србске енклаве, где је народ изложен не само претњи од  шиптарског насиља већ и насиља Вучићевих бандита.

Дакле, ми не западамо у очајање или нестрпљење због суморне реалности, због окупације србских земаља (што посредне што непосредне), као и чињенице да се тренутно не може предузети политички готово ништа круцијално са нашег становишта. Не очајавамо, већ напротив, ми знамо за постојање оне примарне духовне, метафизичке и метаполитичке равни, где можемо пуно. Знамо да је узрок свих политичких и економских недаћа у крајњој линији увек духовне природе, јер стање духа је увек кључни фактор. Наиме, ми можемо и морамо чувати унутрашњи мир у себи, подвижнички се успињати на заветној вертикали православног Србства, уздати се у Господа и сазнање да се свака земаљска патња Христа ради, уколико се са смирењем подноси, преображава у „сабирање плате на Небесима”, што је и најважнија ствар. Дакле, старајмо се и распитујмо за ситуацију и своме срцу, пре него за ситуацију у политици земље и света. Тако је учио наш учитељ Мита Љотић као и утамничени Кодреануови легионари под комунистичким игом. Ако се такво расположење прошири данашњим уснулим Србством, Господ неће оставити народ свој. А таквим следом ствари и у повољним политичким приликама, србске земље које су много пута прескупо главама плаћане, биће поново ослобођене и уједињене, а окупатори и издајници биће кажњени за своје недело. То је неминовна законотост.

Дубоко верујемо да такав поглед на ствари, јесте дух вечног Косовског завета, па тако и његовог израза у данашњици.

Подвиг и борба!