Марихуана: чињеницама против лажи и заблуда

25. децембра 2014. / Блог

У данашњој Србији – окупираној и потлаченој – све је могуће, па и то да се на државним образовно-научним установама, које финансирају порески обавезници ове државе, организују предавања на којима се студентима недвосмислено препоручује употреба опојних дрога. Да ствар буде бизарнија, ову промоцију наркоманије, уз сагласност надлежних декана, организује „студентска“ организација коју финансирају наши стари „добротвори“ са Запада, они који су до јуче улагали у медијску сатанизацију србског народа и бомбардовање Србије осиромашеним уранијумом.

Пошто је окупаторска чизма доспела на србско тле, а експоненти окупатора чине владу Републике Србије, бомбардовање србског народа може да се настави. Само што овог пута нису у питању уранијумске бомбе, већ корозивне идеје које треба додатно да раслабе првенствено србску омладину. Стога не треба ни мало да чуди појава псеудо-левичарских и либералних „студентских“ група, попут организације манипулативног назива – „Студенти за слободу“, која је ове године на универзитетима у Београду и Новом Саду својим предавањима афирмисала идеологију тзв. ЛГБТ (педерско-лезбејског) покрета, као и легализацију марихуане.

Своју последњу поромоцију наркоманије, „Студенти за слободу“ су одржали у Нишком културном центру, и то уз асистенцију полиције. Да је Србија здрава и уређена држава, задатак полиције био би да спречава ширење наркоманије, а не да обезбеђује њену промоцију. Такође, да је ово правна држава, предводница „Студената за слободу“, Ана Јакшић, и организатори последње „геј-параде“ морали би да одговарају због дрског провоцирања свештенства и верника Србске Православне Цркве.

Обзиром да се залагање за легализацију марихуане заснива на гомили неистина и полуистина, одлучили смо да чињеницама одговоримо на неке од најзаступљенијих митова и заблуда о марихуани.

Мит бр. 1: „Марихуана је лек“

Да би неко средство било проглашено леком, мора се састојати од добро дефинисане твари чија је количина мерљива и једнака у свим јединичним облицима лека (нпр. таблета и инекција). Како је марихуана биљка која се најчешће конзумира пушењем, а њен састав варира, тако је и њену медицинску упорабу тешко вредновати. Заблуда лежи и у идеји да је нешто добро самим тим што се може користити као лек. То што се поједини делови или марихуана сама користе код одређених болести, не умањује њену штетност и не значи да би је сви смели конзумирати, непротив! Сваки лек се узима у строго одређеним болестима и узимање било ког лека кад то није медицински оправдано може имати штетне, а у неким случајевима и смртоносне последице. На жалост, прихватање марихуане у медицинске сврхе, као и пропагандна делатност добро плаћених „студентских“ и „невладиних“ организација, утицало је на смањење свести о штетности марихуане међу младима.

Мит бр. 2: „Пушење марихуане није опасно“

Иако нас неретко збуњују контраверзни закључци различитих истраживања, рећи да пушење марихуане не носи ризик значи игнорисати стварност. Пушење било чега је потенцијално опасно јер носи ризик за дисајне органе. Марихуана у поређењу с цигаретама има до 70% више канцерогена. Тачно је да пушачи марихуане конзумирају мањи број цигарета, али је научно доказано да је четири до пет пута већа количина катрана и апсорпција угљен-моноксида код пушења марихуане него код пушења цигарета, због чега пушачи марихуане обољевају од респираторних болести.

ТХЦ, главни активни састојак марихуане, као и остале дроге подстиче ослобађање допамина који активира део мозга одговоран за осећај задовољства. Међутим, након еуфорије наступа осећај поспаности или депресије. Остали симптоми које изазива су смех, промењено опажање времена и повећани апетит. Код неких, марихуана може изазвати анксиозност, осећај страха, неповерења или панике, а код већих доза и акутну психотичну реакцију. Марихуана негативно утиче на равнотежу и координацију, изазива поремећај у памћењу, опажању и другим когнитивним функцијама, те смањено критичко расуђивање повећава вероватноћу ризичног понашања.

Познато је да је велик број саобраћајних несрећа, укључујући и оне са смртним исходом, последица конзумирања марихуане. Она има снажно штетно деловање на способности и вештине потребне за сигурну вожњу (будност, способност концентрације, координација покрета, брзина реакције, процена удаљености, итд.), а штетно деловање траје и до 24 сата након конзумирања.

Последице трају и након што је марихуана разграђена у телу и манифестују се као тешкоће памћења и смањена способност учења, те поремећај сна. Дуготрајне последице (услед кумулативног деловања или хроничне злоупорабе) су зависност, хронични кашаљ и бронхитис, повећан ризик од развоја психозе, анксиозности, депресије и амотивационог синдрома.

Конзумирање марихуане утиче на развој мозга и када се од ране доби конзумира у значајној количини, оштећење способности памћења, мишљења и учења може бити дуготрајно па чак и трајно. Занимљиво је да се чак и организације које у САД заговарају легализацију марихуане, такође слажу с тврдњом да млади људи, који су још увек у периоду психо-физичког развоја, не би никако смели да имају приступ овој дроги, која као и остале дроге утиче на мождане функције.

Марихуана негативно утиче и на друге органе: срце и крвни притисак, репродуктивне органе, ослабљује имунолошки систем, а повећава ризик од развоја карцинома грла, уста и плућа. Ризик срчаног инфаркта код одраслих увећава се за четири пута у току првог сата након конзумирања марихуане. Марихуана код жена повећава а код мушкараца смањује количину тестостерона (мушког полног хормона), што може имати негативни утицај на полно сазревање и плодност. У трудноћи, марихуана може значајно да оштети раст и развој (посебно неуролошки развој и развој мозга) још нерођеног детета. Статистике и даље показују да је већина лечених наркоманских зависника прво почела с марихуаном.

Мит бр. 3: „Легализација марихуане неће повећати њену употребу“

Трећи највећи мит или заблуда о марихуани је да легализација марихуане неће повећати њену употребу. Истина је управо супротна. Легализација у свим случајевима доводи до повећане употребе дрога, зато јер већина људи ипак настоји да ради оно што је дозвољено. Заговарачи легализације марихуане најчешће као пример наводе Холандију. Погледајмо што се тамо стварно догодило након отварања „кафе-шопова“ у којима се марихуана слободно конзумирала. У раздобљу од 1984. до 1996. године употреба марихуане међу особама у доби од 18-25 година порасла је преко 200%, а број особа (регистрованих као зависника о канабису) које су због последица конзумирања марихуане потражиле помоћ, порастао је за 25%. У исто то време број зависника о алкохолу је порастао само за 3%. Оно што је овде атипично у односу на узимање дрога у земљама где није било легализације, јесте пораст броја корисника у старијој доби. „Лаке“ дроге обично почињу да се узимају у млађој доби, из радозналости и жеље за експериментисањем. Чешће их узимају незреле особе, особе с психичким проблемима или склоне ризичним понашањима. Узимање других средстава зависности у тој популацији (нпр. алкохола) је такође високо. Овде морамо нагласити да је и у Холандији конзумирање марихуане било дозвољено само у „кафе-шоповима“, док је конзумирање на другим местима санкционисано. Слично искуство са декриминализацијом марихуане имају и САД. Седамдесетих година прошлог века половина САД је увело декриминализацију „лаких“ дрога, након чега је уследио значајан пораст броја корисника марихуане. Касних осамдесетих када су повукли тај закон, број корисника је пао готово за трећину. Тренд декриминализације почетком 21. века поново је праћен порастом конзумирања марихуане и порастом броја зависника.

Мит бр. 4: „Легализацијом марихуане био би задат велики ударац нарко-мафији“

Криминал је једна од рак-рана данашњег србског друштва. Његови ослонци су терор, корупција и политика. Дакле, кршењем ових стубова криминала, сурвао би се у пропаст и сам криминал, а не легализацијом дроге. Сви криминални кланови, ушемљени са политичким факторима, лако би се по потреби прешалтовали на друге профитабилније области и тако наставили своје паразитирање на телу нације. А легализација дроге, учинила би ову пошаст још доступнијом и легитимнијом што би имало веома штетне последице по ионако не баш завидно стање нације.

Стога поручујемо:

СТОП ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ МАРИХУАНЕ!
СТОП НАРКОМАНИЈИ!
ЗА ЗДРАВУ СРБИЈУ И СВЕТЛУ СРБСКУ БУДУЋНОСТ!