Мисао о Великом петку

06. априла 2018. / Коментар

Велики петак је дан најстрожијег поста и преиспитивања , јер свако од нас сваким својим грехом издаје и разапиње Христа који је страдао за нас. Пребивањем у гресима каља се душа која се тако удаљава од Царства Небеског, а и раслабљује се човек у сваком смислу. Посебно у данашњем времену, раслабљени човек који је предан греху, погодан је материјал за обраду и експлоатацију од стране Система, којим пак у крајњој инстанци руководе управо они који су (по речима Светог Николаја Србског), саставили сва модерна гесла европска. То су они који су „Христа распели, те изумели и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам.“ Све су то изуми њихови, односно оца њихова ђавола. Они су се показали гори противници Божји неголи незнабожац Пилат, јер су у јарости злобе своје изрекли ону страшну реч: „Крв Његова на нас и нашу децу!" Тако је невина крв постала огањ који сагорева сва њихова слагалишта сплетки против Христа. Јер тако их учи ђаво, отац њихов - како нам казује Свети Николај.