Наш циљ: Европа слободних нација!

17. октобра 2017. / Блог

Мајк Милер је немачки националистички активиста из Дрездена и православни хришћанин. Крштен је 2016. године у Србији, добивши крштено име Герман, по Светом Герману Аљаском. Истакнути је члан Национал-демократске партије Немачке (NPD) у којој обавља дужност регионалног председника омладинске секције (Jungen Nationaldemokraten) за Саксонију. Мајк, који је хуманитарни радник, велики пријатељ србског народа и нашег Покрета, протеклих дана је био наш гост. То смо искористили да са њим обавимо овај кратак интервју, којим смо обухватили неколико важних тема.

Мајк, од недавно си члан Православне Цркве. Реци нам укратко, шта за тебе представља Православље и зашто си постао православни хришћанин?

Православље за мене представља истинито познање Господа, Који јесте љубав и Који је свуда присутан. Без Његове помоћи не можемо ништа добро чинити. Кад сам први пут дошао у Србију, 2014. године, посетио сам и окупирану јужну србску покрајину – Косово и Метохију. Задивила ме је средњовековна србска материјална култура оличена у импозантним манастирима, али одмах сам осетио да су они и нешто много више и веће од културног добра. Иако сам тада био немачки атеиста, у Дечанима, Грачаници и другим србским православним светињама, које су иначе задужбине старих србских светих краљева и царева, осетио сам неописиву духовну моћ. Нарочито у условима страдања србског народа на својој светој земљи. Тај утисак који се понављао изнова, при сваком мом следећем доласку у Србију, јесте увод у моје крштење у Православној Цркви, које се збило 2016. године. Стекао сам ових година пуно србских православних пријатеља, међу којима има и свештеника. Сви они ми представљају велику подршку.

Опиши нам укратко тренутну политичку и друштвену ситуацију у Немачкој. Како гледаш на резултате недавно одржаних избора? Каква је ситуација са NPD и Национал-демократском омладином коју предводиш у Дрездену и целој Саксонији? Какво је ваше мишљење о Алтернативи за Немачку и њеном изборном успеху?

У Немачкој, као и уопште у Европи, ситуација је лоша. Стање се у социјалном смислу погоршава великим приливом миграната и исламизацијом друштва. Све се то дешава без одговарајуће контроле и ми можемо само да нагађамо колико у тим масама има терориста. Системски политичари не раде ништа како би се супротставили овим тенденцијама, али у немачком народу постоји отпор и верујемо да ће он бити све снажнији. Организација чији сам члан – Национал-демократска партија Немачке (NPD) и наша омладинска секција – Национал-демократска омладина (ЈN), снажано се противи свим овим деструктивним процесима. Три темељна принципа на којима функционише JN јесу едукација чланова и симпатизера, дружење и активизам. Многи којима су наше идеје блиске, окрећу се последњих година Алтернативи за Немачку (AfD), те гласају за ову популистичку партију јер им је привлачно да верују у могућност брзих промена и брзог политичког успеха националне идеје. Међутим, AfD је, по нашем мишљењу, популистичка странка која јесте против исламизације, али од ње настоји да заштити постојећи поредак и његове либералне „вредности“, међу којима је и хомосексуализам. Има и позитивних страна у јачању AfD. Још увек не можемо у потпуности рећи шта је AfD заиста, али време ће показати. Тренутна ситуација са рејтингом NPD није сјајна, али смо сачували језгро нашег чланства и присталица. Верујемо да ће борба за идентитет, породицу, нацију и наша доследност тој борби, временом уродити плодом.

Какво је твоје виђење србско-немачких односа у прошлости и будућности. Какву перспективу има идеја Европе нација?

Нико не може предвидети каква ће бити будућност Немачке, али њена судбина везана је за судбину Европе као наше заједничке отаџбине. Европски народи морају заједнички да се боре против заједничког непријатеља – либералних антинационалних лажних елита. Јер уколико нису уједињени, биће поражени и уништени. Историја односа Немаца и Срба није једнозначна. Знам да је у Србији снажна пропаганда у којој се Немци представљају као велики непријатељ у два светска рата, али истина је да Немци нису имали територијалних претензија према Србији. Међутим, непријатељи Европе и непријатељи наших нација желели су да нас заваде и усмере националну енергију у погрешном смеру. У крајњој линији, ми можемо имати различит поглед на историју, али то не сме да буде препрека данашњој националистичкој сарадњи против актуелног, заједничког непријатеља Европе. Ту није само реч о немачко-србском односу, већ и о немачко-пољском и свим другим релацијама где постоје историјски сукоби и контроверзна тумачења истих. Сваки националиста је дужан да се сећа жртава и хероја своје нације, али то не сме бити повод за шовинизам. Где год је то могуће, историјске конфликте треба оставити историји, где и припадају, и градити заједнички фронт одбране Европе. Јер наш општи циљ јесте Европа слободних нација.

Недавно је Национал-демократска омладина започела промоцију трећег по реду европског националистичког конгреса у Немачкој, који је заказан за наредно пролеће. Кажи нам нешто више о томе?

То је врло значајна ствар, јер традиција нашег покрета није да пошто-пото ступа у конткат са што већим бројем иностраних организација, већ покушавамо да сарађујемо с њима на активан начин. То је, наравно, много лакше са нашим непосредним суседима, као што су чешки, пољски или француски националисти, а мало је теже са нашим друговима из удаљених земаља попут Грчке, Србије или Финске. У томе и јесте значај оваквих конгреса. Наша жеља и циљ јесте да путем оваквих манифестација пружимо могућност да се чују ставови различитих група широм нашег континента, па и да разговарамо о контроверзним питањима, да се утврде заједнички ставови али и да се сучеле супротне тачке гледишта.

Желим да истакнем да знамо врло добро за историјско-политичке проблеме који постоје међу одређеним народима и сходно томе међу националистичким групама у Европи. Ми ту чињеницу уважавамо и желим да нагласим да учешће на нашем конгресу не подразумева било какво одустајање од сопствених принципа. Конгрес је шанса за све позване организације да представе своју идеју, своју визију Европе и свој програм. За Србе, конгрес је одлична прилика да, уколико неко у средњој Европи евентуално још има било каквих предрасуда према србском народу, одбаци такве ставове. Ја увек сведочим о сопственим величанственим искуствима са Србима, и нарочито о страдалној судбини Срба на Косову и Метохији, али мене могу сматрати пристрасним јер знају за моју везаност за србски народ.

У Европи, међу националистима, постоји размимоилажење по неким питањима. Ваш покрет има јасне ставове и то је за поштовање. Ипак, верујем да схватате да уколико учествујете на конгресу на коме учествују и неке организација против чијих идеја се борите, то не значи ни на који начин да ви одустајете од ваших принципа. На крају, могу само да поновим наш званични позив Србској Акцији, који смо вам већ упутили одмах по заказивању конгреса. Пуно би нам значило ваше учешће. Волели бисмо да поново дођете, али шта год да буде ваша коначна одлука у вези с тим, будите сигурни да то неће ништа променити у погледу нашег братског односа.

С вером у Бога!