Не одричемо се ни метра наше земље!

12. август 2020. / Коментар

Изјава Милорада Додика да треба променити називе одређених улица у Београду попут Сарајевске или Мостарске, подигла је буру у јавности. И док су се либерално-левичарски кругови у Београду побунили против овога водећи се идејом ,,братства и јединства", југословенства, и ко зна већ чиме, ми кажемо да су и Сарајево и Мостар и Зеница у Тузла - србски градови, као и Бања Лука, Бијељина, Добој, Требиње, Зворник, Фоча, Приједор и Брчко. Маглић, Мањача и Романија су србске планине, као и Бјелашница, Мајевица, Вележ, као што је Дрина србска река, тако су и Врбас, Босна и Неретва.

Од почетка битисања Срба на овим простирима,, Босна је средиште србских земља, као и средиште прве србске државе којом су владали кнез Вишеслав, његови преци и потомци. У долинама реке Босне и Неретве живи србски народ још од 7.века, те је то је наша колевка и неодвојиви део наше отаџбине. Кроз цео средњи век данашњом Босном и Херцеговином, било целом, било у одређеним деловима владају србске династије: Немањићи, Котроманићи и Вукчић-Косаче. Одрицање од целокупне србске Босне и Херцеговине је одрицање од наше историје и идентитета. Реке крви су Срби пролили да би опстали на простору Босне и Херцеговине, те никако не смемо препустити нашу колевку усташко-муслиманским отпадницима.

Но, да се вратимо на изјаву Милорада Додика. Сарајево заслужује улицу у Београду, јер је упрво у Сарајеву створена Република Србска, у Сарајеву је Гаврило Принцип испалио хице слободе у аустро-угарског окупатора, у Сарајеву је службовао и столовао свети мученик владика Петар Дабробосански (Зимоњић), за србско Сарајево је у последњем одбрамбено-отаџбинском рату пало на хиљаде Срба-војника и цивила, те тврдња како данас у Сарајеву живи само 8000 Срба, те зато не заслужује да има улицу у Београду не стоји. Само пар километара од центра Сарајева живи 70.000 Срба, а ми верујемо да ће се они уз Божију помоћ вратити у свој град који се сада налази под муслиманском окупацијом. Питање Мостара није ништа другачије, град на Неретви који је дао Алексу Шантића, који је пре Првог светског рата био тврђава србског родољубља у Босни и Херцеговини никада неће бити хрватски, нити муслимански. Мостар је србски, као и читава Херцеговина - земља Светог Саве.

Србске земље Босна и Херцеговина су дале небројено великана - владаре, светитеље, јунаке, писце, интелектуалце, и даваће србству и даље своје најбоље кћери и синове. Стога имамо да поручимо и Додику, и његовом газди Вучићу, и београдским левичарима и либералима, и усташко-муслиманским окупаторима да: Херцег-Босна земља Србска, никад неће бити Турска!