Не ,,Закону о истополним партнерствима"!

10. фебруара 2021. / Коментар

Док режим своје унутрашње мафијашке обрачуне представља лажно као борбу државе против мафије, припрема нам закон о тзв ,,истополном партнерству", односно о хомосексуалним псеудобраковима. Док режим ,,маже очи" народу лажним патриотизмом осведоченим у подизању поменика Стефану Немањи (не кажемо да споменик не треба да постоји, напротив, али јасно је да они који су га подигли нису србски родољуби) са друге стране тихо наставља своју антисрбску и антиправославну политику. После тзв. ,,геј парада", постављања наказе Ане Брнабић за премијера, на ред је коначно дошао и овај безумни ,,закон" који ће легализовати девијантност, а болест и манијакалност представити као друштвено прихватљиво понашање и отворити пут доношењу закона о усвајању деце од стране тзв ,,истополних заједница". ,,Закон" саставља осведочени србомрзац Гордана Чомић, перјаница ДС-а, а сада Вучићев сарадник, уз сарадњу са сорошевским тзв. НВО сектором, што представља јасан доказ да између политике Александра Вучића и политике претходне власти на челу са Демократском странком нема суштинских разлика. Што се тиче самог ,,закона", он је у супротности са важећим Уставом, који у члану 62. јасно каже да се брак ,,закључује на основу слободно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом", а ванбрачна заједница се, по истом члану Устава, изједначава са браком (ту изједначеност ми наравно не подржавамо, али то је сад друга тема), тако да скривање иза ,,истополног партнерства" не може сакрити и грубу повреду Устава, те би доношењем оваквог закона напредњаци и њихови коалициони партнери по ко зна који пут показали да не поштују ни највиши правни акт државе Србије. Да би Скупштина могла да усвоји овај ,,закон", а да не прекрши Устав, морала би двотрећинском већином да одлучи о промени устава, а пошто се ради о промени уставног члана 62 који спада у људска и мањинска права, по самом уставу је неопходна и потврда промене устава на референдуму.

Баш у циљу избегавања кршења Устава, ,,хомосексуалне партнерске заједнице" не називају се брачним заједницама, пошто као што рекосмо, Устав Србије дефинише брак као заједницу мушкарца и жене (чл. 62. ст. 2.). Међутим, пример држава чланица Европске уније показује да је оваква формулација - изигравање права, те је тзв. партнерство само прва степеница на путу који се завршавао потпуним уставним редефинисањем установе брака.
Сигурно је да ће и овдашњи режим ићи тим ,,заобилазним путевима", који представљају суштинско кршење Устава. Јер измене Устава које би се односиле на промену члана 62. или додавању неког другог члана који би се односио на ,,истополни брак" односно ,,партнерство" сигурно не би биле изгласане од стране народа на референдуму, те би то био озбиљан пораз режима.
У сваком случају, обавеза свих хришћана и родољуба је да се снажно супротставе доношењу овог болесног закона, који представља изругивање свим здравомислећим људима у Србији. Јер овај ,,закон" је против породице, против здравог разума и против Бога. Стога, не смемо се помирити са Вучићевом срамном политиком, са његовим извршавањем диктата добијених од стране иностраних центара моћи, а са циљем наметања болесних антивредности. Сваки данашњи Србин и Србкиња који имају националне и православне свести, морају заједно одбранити породицу као основну ћелију једне нације и једне државе. Како каже бесмртни владика Његош: ,,Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич Цркве и племена!" Ми, светосавски националисти, морамо да следимо ове речи, и на делима докажемо да смо заиста бранич и Цркве, и племена и породице од режимске антисрбске, антипородичне и богоборачке политике.

Не ,,Закону о истополним партнерствима"!

За здраву Србију и здраву нацију!