,,Нечиста крв" и нечисте работе - хуле на србску повест и традицију

24. децембар 2021. / Блог

Серија (и филм) ,,Нечиста крв" (пун назив филма гласи ,,Нечиста крв - грех предака"), иза које фактички стоји продуцент и глумац Драган Бјелогрлић, још један је у низу бљутавих и тенденциозних фалсификата србске прошлости. Наводно, сценарио за филм (серију), још давно је написан од стране Војислава Нановића, али очигледно је да је тај сценарио поприлилно разрађен и допуњен деловима и сценама које читав пројекат чине одвратним. И сам редитељ ове серије (филма) Милутин Петровић признаје битна одступања филмског сценарија од оригиналних Станковићевих дела, па чак и од изворниг Нановићевог сценарија. Па тако у свом интервјуу за портал ,,Serbian Times", од 08.09. ове године, Петровић истиче: ,,Станковићева литература има дубину и моралну слојевитост, али када би се буквално екранизовала, на филму би вероватно деловала досадно и смушено. И најважније је да је сценарио писао режисер и монтажер, тако да се из откуцаних реченица одмах могао видети готов филм. Без обзира на фасцинацију оним што је Воја написао, позвали смо Милену Марковић да још мало скроји ствар и целој ствари унесе неопходну конкретност коју захтева XXI век."

Иначе, сценарио је замишљен као предисторија догађаја из радње романа Боре Станковића ,,Нечиста крв" и као сплет радњи и ликова из више дела поменутог писца. Што се тиче самог Боре Станковића, морамо истаћи да нам није пријемчиво његово фокусирање на изопачане појаве патријархалног друштва врањског краја, али битно је то што он такве појаве сматра изолованим а не општим случајевима у иначе хришћанском и традиционалистичом амбијенту ове србске области. Старо Врање припада једном специфичном морално-психолошком појасу, и свакако су једном динарском Србину потпуно туђи и одбојни ,,дерт" или тај страсни јаук инфатилног паћеништва за женама, чега заиста има у Станковићевим делима, и што је несумњиво било заступљено у његовом родном крају.
Међутим, ова серија (филм) иде доста даље. Она обилује гадостима, попут: блуда, разврата, инцеста... Приказани су Срби - Врањанци из друге половине XIX века, као подобни житељима Содоме и Гоморе, уз један додатак. Наиме, представљено је као да се та каљуга свеопштег промискуитета, практично налази под покровом Цркве и клира. Међутим читава та научно-фантастична конструкција, нема упориште у историјским чињеницама, нити пак у логици, јер ако је разврат заиста био толико укорењем и рашињен, онда не би био ни скриван, јер би био друштвено прихватљив, налик на данашње време.
Стога ово Бјелогрлићево остварење, ми гледамо пре свега као подмукло пропагандно кривотворење србске традиције. Чаршија србског југа и југоистока XIX века, прожета јаким турским и другим инородним утицајима, имала је својих фалинки. Једна од њих је и дубока чаршијска коегзистенција са турским окупатором. Ипак, она је имала јасне границе, те су ови крајеви умели изнедрити и јуначку Четничку акцију на пример. А на духовном плану, та средина била је стуб црквености у Срба и црквена карика са немањићском и црквено-словенском баштином. Врање је касније изнедрило и једног духовног горостаса - аву Јустина Поповића, и такав величанствен плод засигурно не може проистећи из миљеа какав је представљен у поменутој наказној серији.