„Ни колеџ, ни тамница“

25. фебруар 2013. / Блог

Након Смедеревске Паланке и Новог Сада, изложба под називом „Ни колеџ, ни тамница“ одржана је и у Београду од 19. до 23. фебруара, у организацији часописа Ново Видело и Историјског архива „Верослава Вељашевић“ из Смедеревске Паланке. Аутор изложбе Александар Николић, изложеним фотографијама и документима представио је живот питомаца Завода за принудно васпитавање омладине у Смедеревској Паланци (1942–1944). Циљ ове, у Европи јединствене установе био је да сачува животе младих људи заведених комунистичком идеологијом, заробљених у борбама или ухапшених од стране специјалне полиције. По речима аутора, „њихово слање у Завод имало је за циљ да им се, пре свега, сачува живот, који је могао бити угрожен у борбама, а претила је и опасност од извођења пред стрељачки строј у неком од логора, какав је постојао на Бањици. Тежило се и да буду васпитани у националном духу, кроз предавања која су одржавали веома образовани људи тога времена. Међу њима је био и министар просвете Велибор Јонић“, каже Николић.

Иако махом прећутана од стране режимских медија и оштро нападана од стране Јеврејске заједнице у Новом Саду, анти-србских организација и партија и свих оних којима смета документовано изношење историјских чињеница, што је био циљ ове изложбе, она је доживела велику посећеност и у Новом Саду и у Београду. Међутим, њен значај је знатно већи него што на то индиректно указују њени противници. Наиме, ова изложба сведочи о напорима ђенерала Милана Недића, Димитрија Љотића и Владе националног спаса да се обезбеди биолошки опстанак србског народа, чувањем живота заведене омладине, коју су чинили припаднци СКОЈ-а и партизанских јединица.

„Управа Завода је имала великог успеха“, каже аутор изложбе. „Од неколико стотина питомаца, младића и девојака, који су отпуштени као преваспитани, мали број се поново прикључио партизанима. Остали су или остали пасивни или су отишли у Недићеве, Љотићеве и Михаиловићеве одреде. Са те стране, Завод је остварио улогу због које је био основан.“

Надамо се да ће србска јавност убудуће имати више прилика да се упозна са истином о догађајима из времена Другог светског рата и улози србских великана, којима је неправедно, од стране комунистичких тумача историје, додељен епитет издајника и злочинаца.