Нови чин шиптарског терора са упориштем у „Бриселском споразуму".

13. октобра 2021. / Коментар

У најновијем чину шиптарског терора на северу Косова и Метохије, који је мотивисан предстојећим шиптарским изборима а охрабрен епилогом недавне ситуације око регистарских таблица, упуцан је и тешко рањен један Србин, а још на десетине њих рањено. Вучић и његова булумента кренули су са својом уобичајеном кампањом у оваквим ситуацијама, али што се намера и циља шиптарских терориста тиче, обављено је шта је планирано, и још у току пре поднева је све то завршено. Такав исход сведочи да су приче и обећања изрода Александра Вучића о заштити Срба - празна прича. Он је потписивањем срамног тзв. Бриселског споразума и разоружавањем Срба, омогућио шиптарским терористима све ово што чине против Срба. Намерно спроводе антисрбске акције нижег интензитета, уз прећутну НАТО подршку, јер у случају покушаја погрома Срба, велика је шанса да наша војска уђе на север покрајне, јер у том случају Вучић тешко да ће имати избора. Иначе, управо су поборници бриселске издаје из 2013. године, исту бранили тезом како се тим срамним потписом унапређује безбедносна ситуација за Србе на Косову и Метохији. Све и да је та теза основана, она не може бити ваљан аргумент за издају, а као што смо и пуно пута видели, сасвим је неоснована.

И током данашњег извештавања из Косовске Митровице и Звечана, режимски медији, РТС и други, користили су терми „косовска полиција" (без наводника, наравно). Дакле, исто као и телевизија Н1. А свако ко шиптарским узурпаторима признаје да имају полицију и царину, онда нема основа нити права да се буни против шиптарских „полицијских акција". Јер и за ову најновију антисрбску акцију, шиптарски узурпатори имају основ у тзв. Бриселском споразуму.
Ми и поред свих манипулација од стране Вучића и његових послушника, здушно подржавамо сваки вид отпора шиптарском терору од стране наше браће на Косову и Метохији, али једини који су у томе доследни, јесу они Срби који не признају разбојничке шиптарске изборе и разбојничке шиптарске институције. Срби на Косову и Метохији, треба најпре да се обрачунају са изродима из (анти)Србске листе, те да изнедре искрене и часне људе који ће их предводити у борби за опстанак, и који ће се по могућству директно повезати са државама које су стратешки геополиточки савезник Срба, те радити на наоружавању народа на Косову и Метохији и обнови одбрамбеног система који је на северу покрајне постојао пре доласка на власт Вучића и његових бандита.

Друга опција, о чему смо већ писали, јесте оно што је у сфери званичног Београда. А то је ограничени упад на тло јужне покрајне (проценити прецизно евентуалне последице таквог србског десанта, тражити подршку војних сила са којима је Србија у добрим односима, обезбедити заштиту енклава). То мора бити пажљиво одмерена и планирана акција са дипломатском и тактичком чиниоцима.
По нашем мишљењу, вредело би ризиковати и напасти. Сачекати нови добар повод, с обзиром да НАТО пакт као такав, има данас пречих проблема, а да има тренутно мање од 4 хиљаде НАТО војника на Косову и Метохији, те да је велико питање да ли би уопште посегнули за довођењем појачања ако би србски напад био реактиван, територијално ограничен и ако би се строго водило рачуна да такав напад заобиђе НАТО (КФОР) снаге. За НАТО, Шиптари заправо нису нимало битни (они су све време третирани и коришћени искључиво као оружје за борбу против Срба). Битни су НАТО злочинцима контрола природних богатстава, ресурса и Бондстил. Само њихове трупе заобилазити и запоседнути све важне тачке северно од Ибра.

Ми наравно не верујемо да је Вучић као послушник западних центара моћи који је одговоран за текућа злодела шиптарских терориста, кадар и вољан да предузме такву акцију, премда би волели да нас дешавања демантују.