Ново поглавље ционистичке злочиначке кампање

19. октобра 2023. / Коментар

Рано ујутру 7.10, ракетним ударима и упадима са Појаса Газе на области под контролом израелске војске, палестинске снаге извеле су изненадни и успешан напад на Израел. У наредним данима, израелске снаге потискују Палестинце и снажно бомбардују град Газу разарајући читаве градске четврти и чинећи масовне ратне злочине. У тим злочинима, страдало је у пуно православних Палестинаца а погођен је круг древног храма Светог Порфирија Гаског.
Многи истичу невероватан пропуст Мосада да предупреди палестински напад, а неки пак мисле, да је Мосад знао за припрему напада, али је намерно пустио да он отпочне, како би настао повод за сурову одмазду. Можемо само нагађати шта је истина, и питање је колико је вероватно да Израел свесно допусти онакво понижавање своје армије и службе, какво се збило првог дана сукоба, али опет, не можемо ништа искључити. Мотив Палестинаца за акцију је вероватно у томе што је константно израелско стезање обруча, њима учинило ствари неподношљивим, а уздали су се и у солидарност исламског света. Како год било, када сумирамо све познате чињенице, извесно је да је реч о наставку ционистичких злочина против палестинских Арапа.
По питању нашег односа према израелско-палестинском сукобу, вашој пажњи препоручујемо наш стари чланак по овом питању, где свим изнетим чињеницама треба додати и једну нову која је настала у међувремену: бандитска држава Израел, признаје лажну НАТО-шиптарску државу на тлу јужне србске покрајине, а држава Палестина је не признаје.

Тачно је и то, да су исламски екстремисти огрезли у мржњи према Православљу и србству. Починили су небројене злочине, због чега су нам непомирљиви непријатељи. Али све злочине које су они 90-их чинили према Србима, чинили су захваљујући НАТО-ционистима који су им то омогућили јер су их подржавали политички, економски и војно против Срба. На крају су нас исти ти НАТО-ционисти и директно напали, и све до данас, они подржавају све антисрбске елементе на србском тлу. Тако да су нам ционисти највећи непријатељи. Њихове творевине су и САД и ЕУ и Израел, као што је то био и СССР. Њихово злодело је и ритуално убиство Свете царске породице (1918), као и убиство Милице Ракић (1999) и обасипање србског тла уранијумом. Сви ови злочини, одраз су њихове помрачености и христомржње.

Рат у Светој Земљи, погрешно је посматрати као верски рат јудаизма против ислама. Овај рат је јеврејска агенда етничког чишћења где су мете палестински Арапи, без обзира на то да ли су муслимани или православни. Jeврејски ратни циљ и мотив као манифестација огољеног шовинизма, јесу засновани на јудаизму, али и у том смислу, јевреји добро знају да су им главни непријатељи, не муслимани, већ православни хришћани. Већ смо истицали разлоге везане за веру и идеологију, због којих подржавамо Палестину против Израела. Али та наша подршка је тактичке а не идеалистичке природе, јер држава Палестина је у постојећим условима оптимално решење као брана потпуној јеврејској доминацији у Светој Земљи и градњи Трећег храма, али држава Палестина, оваква каква је, није идеалистичко и трајно решење. Такво решење била би једино православна управа у Светој Земљи, али тако нешто нажалост у овом тренутку није ни изблиза реално, па стога немамо разлога да на тренутну ситуацију гледамо другачије од наше православне браће из Јерусалимске Цркве, који тамо живе.

Мондијалистички Запад, под контролом циониста, наравно да свом снагом подржава Израел и лицемерно прећуткује масовне злочине израелских снага. Знатан део данашњих „екстремних левичара" попут трећепуташа има анти-израелски став јер они у савременом Израелу виде „фашистичку државу", али ту је пре свега реч о њиховој историјско-идеолошкој неписмености, јер не знају да је комунизам настао и ширио се као агенда међународног јеврејства.

Више од хиљаду речи говоре слике познатих грађевина Запада, осветљених бојама заставе Израела, баш као што су недавно биле осветљене заставама Украјине или дугиним бојама. Све те заставе у јединству, јасно указују на идеолошки курс и опус агенде ционистичко-атлантистичког Запада. И указује на огољено лицемерје јудео-атлантиста који од сваког руског пројектила који случајно и трагично усмрти цивиле, праве медијске пропагандне вратоломије, док не виде ништа спорно у сејању осиромашениог уранијума по србској земљи 1999, или у актуелном разарању читавих градских четврти Газе.
То и није за чуђење, јер њихов отац је ђаво и његову вољу они и творе, како рече Христос.
За чуђење и жаљење су они који и даље „страха ради јудејскога" не желе да виде и препознају ционистичко антихришћанско зло као есенцију мондијалистичке пошасти. Пошасти, за коју су једини лекови - вера у Христа и идеје зановане на таквој вери. Вери у Христа против јудео-сатаниста!