О правом и лажном ослобођењу Београда
10. новембар 2016. / Блог
Претходних јесењих дана, Београд је обележио годишњицу ослобођења у Првом светском рату, као и годишњицу лажног ослобођења у Другом светском рату. Судбина србског јунака војводе Петра Бојовића верно осликава дијаметралну супротност ова два заузимања Београда. Наиме, 1. новембра 1918. војвода Бојовић је са србском војском ослободио србску престоницу, а после партизанског заузимања града, октобра 1944, војвода Бојовић је заточен и убијен! После вишедневног мучења од стране припадника злочиначке „Озне“, преминуо је у својој 83. години. Славни, али остарели ратник није издржао малтретирање комуниста. Они су својим односом према великим јунацима Првог светског рата, као што су мајор Гавриловић или војвода Бојовић, доказали да не долазе као ослободиоци, већ као нови окупатори и непријатељи србског народа.
Наравно, нова комунистичка власт забранила је долазак на сахрану Петра Бојовића. Шта више, на сахрани није присуствовао нико осим најуже породице, са изузетком војводиног сина Добрице, који је при ознашком упаду у њихову кућу и пребијању војводе Бојовића, стао у заштиту свога оца и добио због тога 10 година робије. Пред саму сахрану, ОЗНА је преко Радио Београда објавила да ће, ако неко од грађана Београда покуша да дође на погреб војводе Бојовића на Новом гробљу, бити ухапшен и кривично гоњен. За то су се постарали бољшевички бандити у кожним капутима који су лично надгледали скромну породичну сахрану. Нису дозвољавали поштоваоцима његовог херојског дела да приђу гробу и одају поштовање. Дуго после смрти био је проскрибован, а његова породица изложена најгрубљем понижавању.
Немачки окупатори у Другом светском рату војводу нису дирали, иако је он у својој башти пркосно шетао обучен у свечану војводску униформу. На тај начин су исказивали поштовање према овом славном ратнику и њиховом противнику из Првог светског рата. Међутим, Брозовим бандитима је војвода Бојовић сметао, чиме су пројавили свој антисрбски дух. Стога је наша порука јасна:
Слава војводи Бојовићу!
Слобода Србији!
Смрт комунистичком наслеђу!