О правилном и погрешном поимању Видовдана

28. јуна 2022. / Коментар

Међу данашњим Србима који се позивају на родољубље, широко је распрострањена теза о „забрањеној истини" о „србској победи" у Косовској бици. Иако је историјска чињеница да наши славни преци на Газиместану 1389. године, војнички нису поражени од Турака, исход битке је у народу доживљен као овоземаљски пораз, о чему сведочи и предање преточено у епску народну поезију. Ако некоме није јасно због чега је исход схваћен као пораз, ако је србска војска технички или победила Турке, или извојевала макар нерешен исход, одговор је следећи. Због погибије Светог цара Лазара, погибије цвета племства и мноштва војске. Због тога је народ схватио исход битке као овоземаљски пораз.
А данашња инсистирања на „србској победи" на Газиместану 1389, одраз су суштинског неразумевања Косовског завета и неразумевања аутентичног србског национализма који је по речима Светог владике Николаја: „рам у коме је икона Христова".

Истина о Косовском боју је следећа. На Косову пољу Видовдана 1389. године, наши преци су на челу са Кнезом Лазарем, бранећи Крст Часни и Слободу Златну, добровољно жртвовали своје земне животе. А честити Књаз и господа ришћанска, жртвовали су и своје овоземаљске почасти и привилегије (које би сачували као турски вазали), и сви заједно, супротставили су се вишеструко бројнијем непријатељу ради сабирања себи плате на Небесима, односно обезбеђења духовне разине постојања у Царству Небеском. А таквим чином створили су и непресушни извор моралне снаге својим потомцима, који су, окрепљујући се на таквом извору, опстајали и побеђивали у ванредно тешким околностима које су их често сналазиле. Косовски завет (србско умирање за веру) је надовезивање на Светосавски завет (србско живљење по вери). Косово је дакле, колективна народна голгота и васкрсење које је темељ свим потоњим србским васкрсењима и вазнесењима.
Стога, Косовско опредељење и Косовски завет, приближавају Србе Христу, односно подстичу и упућују Србе, почев од славног Видовдана 1389. па до краја времена, на сједињење са Христом кроз Цркву, то јест Свете тајне Христове. И указују на витешки косовски дух - дух јунаштва и мучеништва као одлику која по речима Димитрија Љотића, Србе чине великим народом. Народом крстоносним и страдалним али у крајњем исходу - победничким!