О размерама катастрофалне политике режима према Косову и Метохији

05. септембар 2024. / Коментар

И даље смо под утиском срамног држања Вучићеве власти спрам шиптарског заузимања и гашења већине од преосталих србских институција на северу Косова и Метохије. До пре годину дана, то је било немогуће. Народ наоружан моткама би то спречио. Сада више таквог отпора нема, а пре тзв. Бриселског споразума било је немогуће не само гашење институција, већ и сам упад шиптарске терористичке тзв. полиције на север Покрајине, јер би србска Цивилна заштита наоружана ватреним оружјем то спречила. То су чињенице у којима се огледа размера катастрофалне Вучићеве политике према Косову и Метохији. А чак и данас постоји низ реалних средстава која стоје на располагању властима у Београду, а којима оне не прибегавају. О нашем виђењу (и даље актуелном) правилне стратегије за Косово и Метохију, већ смо писали, a с обзором да је данас ситуација још додатно погоршана, треба навести и неке од додатних мера, сходно новонасталим приликама. Наиме, иако Србија данас нажалост није у стању да војно ослободи своју јужну покрајину, па чак ни део ње, јесте у стању да уведе контрамере (за шиптарске документе, ионако нелегалне), да сасвим забрани улазак Шиптарима са Косова у централну Србију (што би практично изоловало лажну шиптарску државу), као и да прети уступањем простора за војне базе надомак административне линије, силама које су супротстављене НАТО пакту. У оптицају можда треба бити и акција слична Бањском покушају, али са професионалцима а не само са (недовољно) обученим храбрим родољубима. Све, или скоро све од наведеног, могуће је извести, а ништа од тога актуелна власт не предузима, нити адекватно извештава о ситуацији у Покрајини. Тиме наговештава да заједно са НАТО зликовцима подрива саму идеју о србском Косову и Метохији.
А Косово и јесте Идеја пре свега, па тек онда територија! Отуда, Косово није само циљ, оно је име за саму Борбу. Ако се данас боримо за нашу Свету земљу, можда је задуго нећемо имати под србском влашћу, али ћемо поново имати Србију саздану на тој Идеји. А идеје и дух јесу и осовина и смисао сваке политичке делатности, па стога и наши непријатељи више средстава троше борећи се против наших идеја него у отимању наших територија.

И зато, верност Идеји снажи нашу веру у коначни тријумф! Упркос свим недаћама, старим и новим. Верност чија је окосница - вера у Христа распетога и васкрслога! Христа победнога!