О упокојењу владике* Артемија и појачаној антиправославној пропаганди у Србији

22. новембар 2020. / Коментар

На Аранђеловдан, у Господу се упокојио владика* Артемије Радосављевић (1935-2020), бивши епископ рашко-призренски Србске Цркве.
У епархији којом је руководио од 1991-2010. године, препородио је црквени живот, а пре свега монаштво.
Обновљено је и мноштво светиња попут: Бањске, Светих Арханђела, Црне Реке...
По питању политичког становишта, најпре је (наивно) био на позицијама које су практично - антисрбске, да би касније то постепено мењао и временом дошао на чврсте патриотске и анти-атлантистичке позиције. У том периоду пуно је урадио на плану борбе за србско Косово и Метохију, одакле је и прогнан 2010. године, по жељи НАТО окупатора и антисрбских властодржаца, који су тим поводом извршили притисак на црквене власти у Београду. Ту долази до сукоба између СА Синода и владике* Артемија, чији прогон сматрамо срамотом за тадашње чланове СА Синода, а његову одлуку да се не повинује одлукама црквених власти те да створи паралелну црквену структуру, сматрамо штетном, неканонском и непримереном са његове стране.

Дакле, сматрамо да је одговорност овде подељена на обе стране. И уопште сматрамо и владику* Артемија једном неједнозначном појавом, али дубоко верујемо да му је због његових заслуга за србство и православље, Господ подарио Царство Небеско.

Иначе, медији су јуче хорски ширили лаж да је узрок његове смрти корона вирус, иако он уопште није ни био заражен истим.

Непријатељи православља ликују због сада већ учесталих смрти србских епископа, алудирајући на то како је наводно Црква узрочник ширења короне, те како клирици сами себе заражавају услед свог понашања. Заиста јесте јако чудно то што је неколико србских православних епископа преминуло у задње време. И ми иако нисмо параноични, не можемо искључити могућност да је реч о некаквом перфидном и планском злочину, јер знамо да иза корона хистерије стоје центри моћи чији је главни циљ - обрачун са истинитом вером Христовом, и у склопу тога настојање да се иста компромитује. А ако је пак реч о спонтаним дешавањима, то је свакако искушење које треба са смирењем прихватити и уз Божју помоћ пребродити. Јер насупрот пропаганди безбожника, чињенице су јасне. Од када је корона ухватила маха у Србији (март месец) па до данас, на десетине хиљада верујућих људи испуњава храмове, одлази редовно на Свете литургије, где Богу хвала, нема готово никаквих тзв. мера заштите које измишљају лажни стручњаци. На хиљаде људи се редовно причешћује, међу којима и сви свештенислужитељи. За све то време, број заражених корона-вирусом унутар овог круга, засигурно није већи него код људи изван овог круга. То јако добро знамо сви ми који припадамо наведеном кругу, и неће и не може нас поколебати пропаганда изрода и христомрзаца.
На крају, наравно да постојање неког облика масовног заражавања овде постоји, и то само по себи и није спорно. Спорно је и неприхватљиво преувеличавање опасности од овог вируса као и однос многих људи који прети да исте сроза испод нивоа људског достојанства. Дакле, и у болести треба остати Србин Христов, не дозволити манипулацију ционистичких слугу, изругивању достојанства људске природе, лика и подобија Божијег у човеку. Ако треба и умрети од последица заразе, треба умрети као Србин Христов!

*Црквене власти су у периоду 2010-2015. године, донеле низ одлука у вези са дотадашњим епископом рашко-призренским, почев од лишавања епископског чина па до искључења из Цркве. С обзиром да је крајње дискутабилно утемељење тих одлука у канонима, држимо да је дискутабилна и валидност истих одлука. Стога смо на његово ословљавање, додали тзв. звездицу која упућује на ову фусноту.