Упокојио се отац Јован Хиландарац

29. јула 2012. / Блог

У недељу, 29. јула 2012. године, упокојио се у Господу најстарији монах Свете Горе, отац Јован Хиландарац, који је 10. маја ове године напунио 105 година. Отац Јован, рођен у Умчарима код Гроцке, као Витомир Радојичић, био је као младић сав испуњен духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године, и са почетком крваве комунистичке револуције, Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу (СДК), основаном од стране Владе народног спаса ђенерала Милана Недића са задатком да заустави дивљања комуниста, а самим тим и сурове немачке одмазде над србским народом. Крајем Другог светског рата емигрирао је у Енглеску. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио.

Наиме, о. Јован је био један од припадника СДК и предратног покрета Збор који су, милошћу Божијом, сачували Србску Царску Лавру на Светој Гори Атонској. Педесетих година прошлог века, монашко братство манастира Хиландар нагло је почело да се осипа, па је према древним византијским законима, који се и данас поштују у светогорским манастирима, запретила опасност да Хиландар пређе у руке Грка. Свети владика Николај Велимировић је из емиграције упутио апел за одлазак србских монаха у Хиландар, на шта су се први одазвали србски добровољци, следбеници „политичара са крстом“ Димитрија В. Љотића:  Милан Мишулић (о. Митрофан), Брана Јовановић (о. Агатон), Крста Андрић (о. Симеон), Богдан Стекић (о. Јустин) и Витомир Радојичић (о. Јован).

Отац Јован је од тада обављао дужност хиландарског баштована, а његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке Божије. Током Васкршњег поста 2007. године примио је завет Велике монашке схиме. Смиреним монашким подвизима припремао се за радосни сусрет са Жеником душа наших, Христом Господом, припремао се за улазак у „радост Господара свога“.

Отац Јован Хиландарац је био и добар познавалац србског песништва, а и сам је био песник. Написао је неколико књига, од којих је најпознатија она под насловом „Туђинче“. У њој, у четири тома, настоји да сачува сјај људске честитости и лепоте коју је доживео међу својима као дете и као војник. У Хиландару је био омиљен, и међу монасима и међу посетиоцима. Сви који су га бар једном сусрели памтиће га као духовитог и интелигентног монаха и старца, испуњеног љубављу.

У блаженом уснућу вечни покој подај, Господе, уснулом слуги Твоме схимонаху Јовану и учини му вечан спомен у Небеској Отаџбини његовој.

...А слободе када данак сине, стег победе носићете ви...