Пад америчког Авганистана!

18. августа 2021. / Коментар

Иако су пре 20 година, САД лако поразиле талибански режим и окупирале Авганистан, проамерички режим у Кабулу није успео да се одржи након што су америчке трупе у највећој мери напустиле ову азијску државу и окончале прескупу окупацију уздајући се да ће њихово обилато финансирање и наоружавање проамеричке авганистанске државе и војске, бити довољно да се тековине америчке победе од пре две деценије одрже.

Међутим, није било тако, никада потпуно поражени - жилави паштунско-талибански покрет, идеолошки снажан са јаком моралном спремом и упориштем у највећем делу авганистанског народа, након пар година великих борби, успоставио је контролу над читавом територијом Авганистана, пошто су у ноћи између 14. и 15. августа, талибанске оружане снаге ушле у Кабул, заузеле председничку палату и прогласиле победу. Малобројне америчке снаге које су остале у Авганистану, и даље контролишу само кабулски аеродром, надгледајући повлачење последњих војника и опреме, као и америчких савезника, страних држављана и Авганистанаца који су сарађивали са Американцима, а међу првима који је побегао је председник Авганистана Ашраф Гани. На аеродрому су виђене невероватне сцене где хиљаде људи у паници тражи слободан авион како би се укрцали и побегли из Авганистана, а многи су масовном хаосу који се ту збио и погинули. Америка са својим авганистанским марионетама, одлази потпуно поражена и понижена, потрошивши више од 2200 милијарди долара на дводеценијску окупацију Авганистана, при чему је страдало преко 2500 америчких војника, и преко 1000 војника њихових НАТО савезника, и небројено припадника проамеричке авганистанске војске, коју су победили борци који чак немају ни модерно наоружање, механизацију, авијацију, чак ни униформе или војничке чизме, чиме су показали да онај стари Његошев стих и даље чини суштину ратовања - бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака! На ту тему више пута писао је и говорио Учитељ (Мита Љотић) указујући управо на моралну спрему и снагу духа као изузетан фактор који у огромној мери надокнађује техничко-материјалне недостатке. И србска ратничка историја о томе веродостојно сведочи.

Иначе многе велике силе су ,,поломиле зубе" на авганистанским планинама, међу којима су и СССР и Британска империја, али нико није отишао овако срамно као најмоћнија војна сила данашњице - Сједињене Америчке Државе. Ово представља највећи амерички војни пораз још од вијетнамског рата. Није чудно да се Америка повукла из Авганистана имајући у виду да су се повукли и из Ирака, мањи контигент је остао у Сирији где су њихове марионете сломљене од стране Сиријске арапске армије, те ово представља само наставак посртања САД.
Парадоксално је то што су успону талибана својевремено највише допринеле управо САД. Наиме, током трајања сукоба између муџахедина (претходника талибана у Авганистану) и СССР-а, САД су финансирале и помагале борбу исламских екстремиста - муџахедина, а најпознатији пример тога је холивудски играни филм ,,Рамбо lll" који је посвећен ,,храбрим муџахединским борцима Авганистана", да би данас доживели да их исти ти исламисти које су наоружавали, практично истерају из Авганистана. У медијима који припадају идеолошком дискурсу политичког либерал-демократског Запада, влада неверица, те нико не може да верује да је велика америчка сила поражена, и како су Американци издали своје савезнике у Авганистану. Пишу се извештаји и снимају емисије са ,,ламентирањем" над тобоже тужном судбином авганистанског народа, међу онима који јадикују су и познати србомрсци на платном списку мондијалиста попут Дашка Милиновића и Антонеле Рихе која је изјавила чак да Србија треба да пружи уточиште Авганистанцима који беже из те земље, а нису тако јадиковали док је коалиција око Америке 20 година сејала смрт по Авганистану и убијала децу. Можда кукају јер ће и они једног дана доћи у ситуацију да их послодавци оставе на цедилу, па ће јурити да се укрцају на америчке авионе?

Што се тиче победе талибана и њихових политичких погледа, они су најавили да ће успоставити исламски емират односно државу уређену у складу са Шеријатским правом, како кажу ,,прво у Авганистану, па онда и у целом свету". Талибани као једна од познатијих исламских фракција која се бори за доследно схватање Мухамедовог учења, прикладно су огледало сунитског мрачњаштва и варварске калифобије (упрошћавајуће мржње према лепом). Као такви, велики су непријатељи хришћанства, истинске Европе и православља. Међутим, морамо им одати признање за велику истрајност и упорност у борби током протекле две деценије

Што се тиче нас Срба и Србије, сада постоји опасност од прилива великог броја избеглица из Авганистана, а међу њима може бити и прикривених припадника талибанског покрета који могу повећати екстремистички потенцијал овдашњих муслимана. Верне НАТО слуге у виду власти тзв. Северне Македоније и шиптарских узурпатора у јужној србској покрајини, нуде се да приме своје сатрапе из Авганистана (који већ пристижу, и наравно без фамозних ковид-пасоша и без било каквих тестова, што додатно раскринкава глобалну корона-хистерију). Званични Београд морао би оштро да реагује тим поводом, али то нажалост није превише реално јер издајнички Вучићев режим такође одобрава и подстиче најезду туђинаца на србско тло. Како год, ми ћемо се борити против најезде туђинаца, јер као што смо пуно пута истакли, мигранти и терористи нису добродошли у Србију!

Два су основна утиска пада америчког Авганистана. Један је потпуни суноврат глобалистичке теорије тзв. краја историје, по којој долазак либералне демократије представља завршетак историјских процеса идеолошких промена и преврата. А други утисак је слом уверења о поузданости америчког савезништва. Наиме, сви мондијалистички режими које су САД устоличиле, као и сепаратистички покрети и окупатори суседних народа уз америчку помоћ (Хрвати), неспокојно гледају на авганистански епилог, који нама додатно јача уверење да ће се у догледно време Американци повући и са Косова и Метохије, а за њима ће као и у Авганистану брже боље поћи и њихови савезници и шиптарски послушници, док ће србска војска и полиција опет поносно умарширати у Приштину, Урошевац, Косовску Митровицу, Пећ, Призрен, а песме србске победе ориће се црквама и манастирима широм Косова и Метохије. Исти сценарио наравно прижељкујемо и поводом ситуације са територијама окупираним од стране Хрвата и ,,Бошњака", такође америчким послушницима који попут своје браће Шиптара, са неверицом гледају на дешавања у Авганистану. Свакако, са издајницима попут Александра Вучића на власти, србска ослободилачка акција, тешко да је могућа, међутим ми морамо гајити борбени дух и веру у победу, али исто тако се морамо борити против антисрбског Вучићевог режима који је и поред своје све упечатљивије патриотске маске, велики противник идеје свесрбског ослобођења и уједињења и покровитељ шиптарске узурпације Косова и Метохије, покровитељ прилива миграната, мафије, ЕУ-фанатизма, ,,ријалити" смећа, корупције и ковид-диктатуре.