Памти, Србине!

24. марта 2013. / Активности

И овог марта сећамо се два догађаја, два почетка злочиначких антисрбских подухвата – арнаутских терористичких банди и ционистичко-атлантистичке хорде. Годишњицу првог обележили смо пре недељу дана, када смо у својим молитвама поменули све Србе пострадале у шиптарском погрому 2004. године. А пре тачно четрнаест година, над србским небом је под сатански лицемерним називом „Мислордни анђео“, отпочео напад НАТО агресора, који је у свом антихришћанском и антисрбском пиру, окрутно и злочиначки убијао србску децу, мајке и немоћне.

Чак и најнаивнијима је одавно већ јасно да је НАТО агресија имала за циљ стављање окупаторских, демо(но)кратских окова србском народу, у којима он нема могућности да заштити своју земљу, већ континуирано бива подвргнут најстрашнијим мучењима и прогонима, какав је био и поменути мартовски, а који се догодио пет година након што је, под кишом бомби и ракета, почело завођења евроунијатске и глобалистичке окупације.

У јеку праве трке у поданичком служењу интересима западних моћника, отворене издаје и одрицања од Косова и Метохије, системска паразитска чаура, уз помоћ издајничких медија, у потпуности је маргинализовала позадину и циљ, па и сам помен србским жртвама које су невино пострадале у овим ужасним догађајима. Међу њима, у системским медијима је нарочито забрањен спомен хероја који су пали у одбрани отаџбине, чиме бриселски полтрони настоје да на србској земљи, без већих потешкоћа, обришу крваве трагове својих западних ментора.

Упркос таквој тенденцији, свој допринос разбијању системске блокаде и чувању истине о НАТО злочинима и јуначком србском отпору, београдски активисти Србске Акције дали су истицањем транспарента са поруком: „24.3.1999. – Памти, Србине!“. Јер насупрот политици Система, србски родољуби стоје у одбрани истинских србских вредности, са поносом се сећајући на непоражено србско оружје у сасвим неравноправном сукобу. Непоражено, јер захваљујући србским бранитељима и њиховој јуначкој борби, НАТО трупе данас не окупирају србску престоницу, те и даље уживамо макар тај најбаналнији вид слободе.