У данашњици постоје многа зла која су широко распрострањена у србском друштву, а нарочито међу србском омладином, било у виду непосредног учешћа у таквом злу, било у виду његове поткултурне промоције. Једно од таквих зала јесте и криминал. Од деведесетих година прошлог века па до данас можемо видети нагли пораст криминала међу младима, као и његову промоцију у виду нове лажне вредности, односно нове вредносне структуре која је дошла као замена за остатке оних хришћанских и традиционалних вредности.
Непријатељи нашег народа, путем својих полтрона и корисних идиота, намећу нашој омладини сваки деструктивни стил живота, па самим тим и онај који је уско везан за криминал, са нагласком на дрогу и бахаћење, уз остале примесе поменуте поткултуре. Злоупотребљавајући бунтовни дух омладине, криминал нам представљају као некакав „бунт против система”, док је у стварности криминал један од основних стубова тог истог система.
Гледајући деведесете године, као и позне осамдесете, видећемо да су сви „битни играчи”, такозване „иконе” тог времена и тог накарадног стила живота, били управо на платном списку Службе државне безбедности, обављајући прљаве послове за њу, док им је служба, па самим тим и државни врх, толерисала бављење њиховим „пословима” и узимала битан проценат зараде од истих. Та спрега се наставља и касније, без обзира на промене које су уследиле (5. октобар, промене режима итд.), све до данашњег дана и режима Александра Вучића, који је безброј пута био потресан криминалним аферама.
Са друге стране, штетни елементи оваквог начина живота, као и његове популаризације, многобројни су, а сви резултирају духовном, психофизичком и националном пропашћу наше омладине и нашег народа у целини.
Стога смо категорички против оваквог стила живота, који се гради на величању криминала, и истичемо да је он велика штета по нацију. Такође, противници смо и сваког облика криминала самог по себи.
Са друге стране, указујемо на другачији пут. Омладино србска, схвати и прихвати да је једини истински бунт против духа овога света, против издајничког режима и деструктивног система – бунт кроз лични преображај у православној Цркви Христовој, уз подвиг и борбу. То је пут ватреног богољубља и родољубља. Тај пут није лак, али се једино њиме стиче слобода. Зато пођимо тим путем, док још имамо времена, да бисмо на крају могли да кажемо да смо били достојни србског и хришћанског имена.