Поносна Србска - 22 године борбе!

09. јануара 2014. / Коментар

„Од љиљана гордих са Твртковог стега, и Стјепана Косаче србскога херцега. Сплетен је венац орловске славе, над горама дедовине Светога Саве. К'о слобода златна, из борбе настала, ватром крштена, с народом срастала. Отачаства широм, Србљем љубљена, јунаштвом брањена, крвљу искупљена. Посипана смутњом, муком и плачем, победе је однела крстом и мачем. Оклоп јој сковале небеске силе, душу јој удахнуле романијске виле. На мапи Србства, још поносно сија, православни бисер Европе Нација. Кршеви њени, и ливаде росне, рађају синове земље поносне. Синове што ће у новоме боју, очистити кукољ, за државу нову.“

На дан Светог архиђакона Стефана, трећег дана празновања Рождества Христовог, лета Господњег 1992. године, рођена је и нова србска држава – Србска република Босна и Херцеговина (касније названа Република Србска). Као реакција на антисрбски чин муслиманско-хрватског прегласавања и нелегалног „отцепљења“ Босне и Херцеговине од умируће СФРЈ, србски народ предвођен Србском демократском странком и др Радованом Караџићем, оснива поменуту територијалну јединицу коју отцепљује од нелегално створене антисрбске „државе“ Босне и Херцеговине.

Република Србска, као национална држава створена у рату, борбом и крвљу, у ванредно тешким околностима, била је и остала бастион националне идеје у Европи, утолико више што је створена из отпора антиевропској исламској експанзији, потпомогнутој из читавог муслиманског света. Услед значаја који још од самог свог оснивања придаје православној вери као сржи србског националног идентитета, Република Србска представља прави светосавски бисер у круни вековног србског државотворног подвига. Она је сама по себи велика србска победа у мору разочарења и понижења. Победа која не престаје да иритира наше душмане и која је назначење наших будућих победа. Она јесте пут ка србском уједињењу и србски завет! Као таква, Република Србска била је и остала узор и инспирација србске националне револуције, те јој и овог Стефандана посвећујемо наше стихове:

Од љиљана гордих са Твртковог стега, и Стјепана Косаче србскога херцега. Сплетен је венац орловске славе, над горама дедовине Светога Саве. К'о слобода златна, из борбе настала, ватром крштена, с народом срастала. Отачаства широм, Србљем љубљена, јунаштвом брањена, крвљу искупљена. Посипана смутњом, муком и плачем, победе је однела крстом и мачем. Оклоп јој сковале небеске силе, душу јој удахнуле романијске виле. На мапи Србства, још поносно сија, православни бисер Европе Нација. Кршеви њени, и ливаде росне, рађају синове земље поносне. Синове што ће у новоме боју, очистити кукољ, за државу нову.